Lihačov za RTS: "Rosatom" nudi Srbiji ulazak u globalnu nuklearnu industriju

Rosatom je spreman da srpske firme uključi u mrežu dobavljača za projekte nuklearnih programa koje radi u svetu i svaki vid saradnje sa Srbijom u korišćenju nuklearne energije u mirnodopske svrhe, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za RTS direktor ruske državne korporacije za atomsku energiju Rosatom – Aleksej Lihačov.

Razgovarali ste sa predsednikom i ministarkom energetike. Šta Rosatom može ponuditi Srbiji kada je reč o razvoju nuklearnog programa u mirnodopske svrhe? 

– Kao i obično, predstavili smo čitav spektar naših jedinstvenih rešenja koja se tiču nuklearne energije. Ona obuhvataju snažne blokove, ruske tehnologije takozvane VVER reaktore velike snage. Trenutno se realizuje oko 30 takvih projekata u devet zemalja. Naravno, možemo da ponudimo i blokove srednjeg kapaciteta, 600–800 megavata. Takođe možemo da ponudimo male elektrane, kako fiksirane tako i mobilne, plutajuće.

Rusija je jedina zemlja u kojoj trenutno funkcionišu moderne male nuklearne elektrane, između ostalog i jedinstvene plutajuće nuklearne elektrane. Pored rešenja vezanih za nuklearnu energiju, mi nudimo sveobuhvatan pristup razvoju nuklearne industrije, uključujući obuku osoblja, sa našim preporukama za nuklearnu infrastrukturu, saradnju u sferi nuklearnih nauka, medicine, kao i obuku čitavog spektra stručnjaka za ceo životni ciklus postrojenja.

I, naravno, pored neposredne gradnje nuklearnih elektrana, nudimo partnerstvo koje može trajati decenijama. Naše gorivo se stalno modernizuje, poboljšavaju se njegovi bezbednosni parametri i ekonomska konkurentnost. Tokom preventivnog remonta možemo postići veću proizvodnju energije, čak i premašiti nominalnu snagu nuklearne elektrane.

Važan faktor je i to što koristeći novu tehnologiju, ne bacamo već recikliramo istrošeno nuklearno gorivo, stvarajući tako cirkularnu ekonomiju. Dakle, mi ne nudimo samo nuklearne elektrane. Mi nudimo celu filozofiju za nuklearnu energiju današnjeg i budućeg vremena.

Šta biste preporučili Srbiji? Koje je optimalno rešenje: gradnju tradicionalne nuklearne elektrane ili male modularne? Kompanija razvija obe tehnologije.

– Ja sam duboko ubeđen u to da će 21. vek biti vek električne energije. To nije povezano samo sa rastom potražnje kada je reč o domaćinstvima, industriji, već, čega smo sada svedoci, nagli porast potražnje vezan za elektromobilnost, sa razvojem digitalne tehnologije i veštačke inteligencije.

To nije samo pretpostavka ili hipoteza; to je činjenica, potvrđena, na primer, u Belorusiji, gde je rad nuklearne elektrane – najnovije, najmodernije i najmoćnije u Evropi – dao izuzetne rezultate kako na polju ekonomije, tako i poljoprivrede, ali i energetskog snabdevanja domaćinstava. To znači da se moramo pripremiti za veću potražnju za električnom energijom. Mislim da bi u Srbiji idealna opcija bila stvaranje kapaciteta od dva gigavata, odnosno dva reaktora od 1.000 megavata, koji bi, pre svega, bili samoodrživi i garantovali stabilno snabdevanje energijom.

S druge strane, stvorili bi predvidljivo snabdevanje električnom energijom za period od više decenija, pa čak i za 100 godina. I ako bi se dogodilo da Srbija ima suficit električne energije. Vi imate toliko komšija koje imaju energetski deficit. Izvoz električne energije neće samo poboljšati održivost srpske privrede, nego i doneti priliv u srpski budžet.

Nuklearna energija je, kažu, energija budućnosti, ali kod ljudi postoji opravdan strah. Koja je Vaša poruka?

– Pogledajte, u svim našim nuklearnim gradovima, koje smo izgradili u svetu veoma je visok nivo odobravanja nuklearne energije. Ljudi žive u blizini nuklearnih elektrana, mnogi od njih rade u elektranama, i oni su očevici pouzdanosti ovih tehnologija. Vide da one ne samo da nisu opasne, već su i veoma ekološke.

Usled toga, oni, naravno, odlučno odbacuju sve stereotipe i fobije. Aktivno podržavaju nuklearnu energiju. Ako analiziramo, recimo, sve tehnološke katastrofe koje su, poslednjih 50 godina, bile širom sveta, u svim energetskim sektorima, po nanetoj šteti nuklearna energija bi zauzela jedno od poslednjih mesta.

Naravno, postoji mnogo spekulacija i mnogo strahova koji proizlaze iz neznanja, ali zapravo, osnovni bezbednosni principi kada je reč o nuklearnoj energiji se poštuju daleko više nego kada su u pitanju mnogi drugi izvori električne energije.

"Rosatom" je počeo gradnju nuklearke Pakš u Mađarskoj. To je prva nuklearka u Evropi sa ruskom nuklearnom tehnologijom nove generacije. Na koliko sada još projekata kompanija radi u svetu?

– Pre nekoliko meseci rukovodstvo Srbije nas je zamolilo da razmotrimo mogućnost učešća srpskih kompanija u mađarskom projektu. Bili smo veoma optimistični po tom pitanju i podržavamo ga. Već su predstavnici šest srpskih kompanija bili u Mađarskoj. Stvari se zaista razvijaju u Mađarskoj, gde smo 5. februara zajedno sa ministrom spoljnih poslova, gospodinom Sijartom, održali prelepu ceremoniju postavljanja kamena temeljca, pa smo prešli na gradnju, i to punom parom.

Učešće srpskih kompanija u mađarskom projektu donosi dve realne prednosti. Prvo, to je korisno za Mađarsku, jer su vešti profesionalni građevinari uvek traženi, a ovde postoji određena sličnost kulture i logistike što olakšava efikasniju realizaciju mađarskog projekta, upravo uz učešće Srbije. Međutim, mislim da je ovo važno za Srbiju, ne samo zbog zarade novca već i sa stanovišta sticanja iskustva u izgradnji nuklearnog objekta. Vi to znate bolje od mene, od 1989. godine do nedavno, u Srbiji je bila na snazi zabrana ne samo gradnje već i vođenja razgovora o nuklearnoj energiji, tako se mora krenuti od početka.

Mislim da je veoma logično steći iskustvo u Mađarskoj ili nekoj drugoj trećoj zemlji pre nego što se započne ozbiljna izgradnja nuklearnih elektrana ovde, u Srbiji. Jednostavno je potrebno nabaviti odgovarajuće licence, steći veštine, imati ljude, obučiti ih, a zatim pristupiti projektu u Srbiji maksimalno profesionalno.

Učinićemo sve što je moguće da privučemo srpske kompanije u realizaciju naših projekata u trećim zemljama. Nas čeka pravi građevinski bum, ne samo u Mađarskoj već i u Uzbekistanu i Kazahstanu. Mislim da ćemo pre ili kasnije izgraditi drugu nuklearnu elektranu u Turskoj. U Egiptu postoji ogroman potencijal izgradnje.

"Rosatom" se razvija uprkos geopolitičkim izazovima i ratnim sukobima. Kako kompanija odoleva tim pritiscima?

– Naravno, mi ne možemo a da ne osetimo te pritiske. Na čitav niz naših projekata legao je teret sankcija, restrikcija, ograničenja u logistici i bankarstvu. Ali ni jedan jedini naš projekat nije zaustavljen mi praktično nikada ne korigujemo rokove realizacije naših projekta zahvaljujući dodatnim naporima.

Kakvi su to napori? Prvo, Rosatom je organizacija koja je na svetu najbolje zaštićena od uticaja neprijateljskih sila. Zašto? Zato što Rosatom ima sve nuklearne kompetencije: od istraživanja i dobijanja uranijuma do dekomisije postrojenja, i mi možemo sami da rešimo bilo koji problem.

Drugo, imamo međunarodne partnere koji, uprkos ograničenjima i sankcijama, zajedno sa nama savladavaju teške uslove prilikom sprovođenja naših projekata. Pri tome, volimo da stvaramo međunarodne saveze i primamo međunarodne dobavljače u našu mrežu. Postoje i oni koji su nas izneverili, mi više nećemo sarađivati sa njima. Jedan takav primer je nemački Simens. Francuske kompanije, s druge strane, proširuju saradnju sa nama i mi smo na to veoma ponosni.

Treće, i ovo je, verujem, najvažnije: u velikoj meri se oslanjamo na lokalnu industriju. Sa nama rade bukvalno na hiljade kompanija: turske kompanije u Turskoj, egipatske kompanije u Egiptu. Već sad u početnoj fazi, desetine kompanija u zemljama Centralne Azije sarađuju sa nama i žele da doprinesu energetskoj nezavisnosti i razvoju svojih zemalja. Oni tamo žele da zarade.

Ovo su veliki finansijski projekti i profitabilni poslovi... jedan dinar uložen u nuklearnu elektranu generiše četiri dinara prihoda tokom njenog životnog ciklusa. To je otprilike 12.000-13.000 građevinskih radnika tokom izgradnje. To je tim od 5.000 do 6.000 ljudi tokom operativne faze nuklearne elektrane. Uprkos zapadnom pritisku, velika većina zemalja radi rame uz rame sa nama na rešavanju ovih problema.

Intervju možete pogledati u videu na početku teksta.