Proleće odluke za NIS: Stabilno snabdevanje i nastavak neizvesnosti, pregovori u završnici

Produženjem operativne licence Naftnoj industriji Srbije do 20. marta omogućeno je da kompanija nastavi uvoz sirove nafte, preradu u Rafineriji Pančevo i redovno snabdevanje domaćeg tržišta. Ipak, ključni datum ostaje 24. mart, do kada bi pregovori o vlasničkoj strukturi trebalo da budu zaključeni.

Docent na Fakultetu političkih nauka Strahinja Obrenović ocenjuje da produženje licence znači stabilnost u kratkom roku, ali ne i konačno razrešenje situacije.

"Produženje licence znači kontinuitet snabdevanja, ali ne i kraj neizvesnosti", kaže Obrenović. 

Ističe da je odluka američkog OFAK-a pre svega važna za očuvanje stabilnosti tržišta.

"Ovo produženje licence označava kontinuitet snabdevanja domaćeg tržišta i omogućava dalji uvoz sirove nafte. To je poruka da pregovori imaju podršku, ali situacija i dalje nije razrešena", naglašava Obrenović.

Podseća da je ostavljen rok do 24. marta za zaključenje kupoprodajnog ugovora, ali da još nema jasnih obrisa konačnog rešenja.

"Bio bih oprezan kada je reč o postizanju konačnog dogovora. Ruska strana nije spremna da lako prepusti imovinu koju poseduje širom sveta, a videli smo i na drugim primerima da su pregovori znali da se produže ili promene pravac", objašnjava Obrenović.

Prema njegovim rečima, država Srbija mora biti uključena u ceo proces zbog svog akcionarskog udela, ali i zbog energetske bezbednosti.

Regionalna neizvesnost i evropski kontekst

Pitanje vlasništva nad NIS-om ne odvija se izolovano, već u širem regionalnom i evropskom kontekstu. Mađarska i Slovačka traže načine da obezbede stabilne isporuke, dok Hrvatska kao tranzitna zemlja ima važnu ulogu u snabdevanju.

"Sve utiče na sve. Mađarska i Slovačka pokušavaju da održe sigurnost nabavke, a tu se prepliću sankcije, političke odluke i komercijalni interesi", kaže Obrenović.

Podseća da su na snazi različita tumačenja evropskih sankcionih paketa, kao i da je uključenost Evropske komisije dodatni faktor u rešavanju regionalnih energetskih pitanja.

Energetska bezbednost ključna reč

Govoreći o domaćem tržištu, Obrenović ocenjuje da su količine naftnih derivata za sada dovoljne, ali upozorava da Srbija mora dugoročno da planira.

"Najbitnije je da se očuva sigurnost snabdevanja. Ne samo naftom, već i prirodnim gasom, s obzirom na to da nam i tu predstoje važni rokovi. Energetska bezbednost je ključna reč", ističe docent FPN-a.

Na globalnom planu, rast potražnje za naftom i geopolitičke tenzije dodatno komplikuju situaciju.

"Imamo kombinaciju političkih, tehničkih i klimatskih faktora – ono što se često naziva ‘savršena oluja’. Energetska tranzicija je u toku, ali obnovljivi izvori još nisu dovoljni da zamene fosilna goriva u potpunosti", objašnjava Obrenović.

Zaključuje da je cilj Evropske unije da do 2050. godine postane klimatski neutralna ambiciozan, ali da će geopolitičke okolnosti i konkurentnost privrede uticati na tempo i obim tih promena.

"Pred nama je period izazova u formulisanju energetske politike. Ono što se sada odlučuje imaće posledice u godinama koje dolaze", poručuje Obrenović.

Marković: Kraj marta – rok realan, ali nategnut

Analitičar u oblasti energetike Željko Marković kaže da je plan da se ugovor između Gaspromnjefta i potencijalnog kupca potpiše do kraja marta ambiciozan.

"Može biti realan, ali je nategnut. Postoji pritisak OFAK-a da se transakcija što pre okonča, ali ima tu dosta pitanja koja tek treba rešiti. To nije proces koji se završava za dan ili dva", ističe Marković.

Prema njegovim rečima, nije isključeno ni novo produženje rokova, ukoliko se pokaže napredak u pregovorima.

"Moguće je da će doći do još jednog produženja i licence i roka za pregovore, ali pod uslovom da američka strana vidi konkretan progres", dodaje Marković.

Sankcije ostavile trag na poslovanje

NIS je više od godinu dana pod snažnim uticajem sankcija, što se odrazilo i na finansijske rezultate kompanije.

"Najveći uticaj imao je poslednji kvartal, kada rafinerija nije radila, 2025. godina je završena sa negativnim rezultatom", podseća Marković.

On navodi da su sankcije uslovile i povećano formiranje zaliha sirove nafte, što je dodatno opteretilo poslovanje.

"Držanje velikih zaliha, promene cena na tržištu, ali i gubitak dela tržišta – sve je to ostavilo traga. Velike kompanije su, zbog sigurnosti snabdevanja, tražile druge dobavljače", objašnjava Marković.

Poseban problem predstavljalo je i poslovanje Petrohemije, koja je takođe beležila gubitke.

Region pod dodatnim pritiskom

Situaciju dodatno komplikuje blokada naftovoda "Družba" i poremećaji u snabdevanju Slovačke i Mađarske. To, prema oceni Markovića, predstavlja destabilišući faktor za čitav region.

"Ne možemo reći da je tržište stabilno. Ono je i dalje vrlo osetljivo. Ako kompanije poput MOL-a moraju da se okrenu skupljim alternativama, to može uticati i na cene derivata u regionu", naglašava analitičar.

Produžavanje američkih sankcija Rusiji za još godinu dana, dodaje, šalje jasan signal.

"To je poruka da Amerika nema nameru da popusti. Svi akteri u procesu, bilo da govorimo o NIS-u ili o drugim kompanijama, moraju pokazati konkretne rezultate", zaključuje Marković.