Cene voća "otišle u nebo", proizvođači u problemu – da li je Srbija zaista u eri skupih plodova

Voće u Srbiji je za samo godinu dana poskupelo za 68 odsto, više nego bilo koja druga hrana, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije Aleksandar Leposavić izjavio je za RTS da je cenovna nestabilnost na tržištu uticala i na cene voća, ali i klimatski ekstremi koji su doveli do manjeg roda. Ipak, predviđa da će u narednom periodu doći do stabilizacije i pada cena voća.

Kajsija prošle godine nije bilo skoro uopšte, višnje i šljive su podbacile, a jabuke stoje u hladnjačama jer ne mogu da se izvezu na rusko tržište. Da li je to bila samo loša sezona ili smo zakoračili u eru skupog voća.

Aleksandar Leposavić je za Jutarnji program RTS-a rekao da su na cenovnu nestabilnost uticale i rastuće cene nafte, hemije, pesticida i radne snage, koji su skuplji u odnosu na druge zemlje, a neophodni su proizvođačima.

"Klimatski ekstremi su takođe sve učestaliji, što je uticalo na pad roda. Kajsije su, na primer, procvetale 28. februara, a u aprilu je hladni front uništio rod. Proizvođači osećaju gubitke u unapređenju proizvodnje, poput uvođenja novih tehnologija zbog cenovne nesigurnosti, te se odlučuju za ulaganje u nove zasade", objašnjava Leposavić.

Destabilizovana proizvodnja

Leposavić, ipak, dodaje da trenutno imamo dobre prinose i kvalitetniji rod, pa se očekuje da će cene biti niže u odnosu na prethodnu godinu i da će se stabilizovati.

Prema njegovim rečima, proizvođači voća se najčešće žale na nekontrolisani uvoz, poput maline iz Kine i Ukrajine, koji kupci često kritikuju zbog lošeg kvaliteta i prisustva teških metala i pesticida, ali svu krivicu preuzimaju domaći proizvođači.

"To se prepakuje i šalje u druge zemlje, što destabilizuje proizvodnju. Voćarstvo donosi veliki devizni priliv, samo od malina smo zaradili između 250 i 300 miliona evra", navodi Leposavić.

Borovnica kao dobar primer

Leposavić, takođe, napominje da su osim malinara, u velikom problemu i proizvođači jabuka, jer su transportne cene visoke, a komplikacije pri izvozu su mnoge, pa su mnogi postali samodovoljni.

"Proizvođači su smanjili ulaganja i površine pod voćem. Dobar deo njih je odustao od proizvodnje, prešli su na druge delatnosti ili su se okrenuli proizvodnji povrća", dodaje Leposavić.

S druge strane, sve više se okrećemo proizvodnji borovnica u poslednjih 15 do 20 godina, tako da smo sada dostigli 2.500 hektara od nekada potpunog "autsajdera", kao što je i slučaj sa šljivama.

"To je najkvalitetnija borovnica na svetu, kao i mala malina, ali i tu ima problema. Krajnji kupci, zbog reeksporta, jer se 90 odsto izvozi u Holandiju koja šalje u druge zemlje, često ne znaju da je borovnica iz Srbije", ističe Leposavić.