Strategijska autonomija ili strategijsko snalaženje: Evropa u senci Trampa i Pekinga

Evropska unija suočava se sa složenim geopolitičkim i ekonomskim izazovima u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom, ali trajni "razvod" sa Vašingtonom nije realan, ocenjuje Bojan Stanić.

"Ne mogu da se saglasim sa analogijom o pet faza gubitka, jer neće doći do trajnog razvoda između dve ekonomske sile, zbog čvrstih istorijskih, ekonomskih, tehnoloških i bezbednosnih veza", kaže Stanić, dodajući da Evropa nastoji da "kupi vreme" očekujući da američki politički establišment nije jedinstven u aktuelnoj politici prema EU.

Ekonomske slabosti Evrope i šanse za Srbiju

Govoreći o Nemačkoj kao vodećoj ekonomiji Evrope, Stanić ističe da Berlin i dalje ima ključnu ulogu u određivanju ekonomskog kursa Unije, ali da su ekonomski izazovi u drugom planu u odnosu na političke teme.

"Suština problema u nemačkom društvu je uglavnom pitanje ekonomije, ali se čini da se politički kontekst sve više stavlja u prvi plan", ukazuje Stanić.

Slobodnotrgovinski sporazumi sa Indijom i zemljama Merkosura, prema njegovoj oceni, mogu biti šansa i za Srbiju, jer imamo sopstvene sporazume sa vanevropskim tržištima.

"To znači da će verovatno biti prostora da nastave da dolaze investicije iz Evrope u Srbiju, jer će investitori moći da koriste naše sporazume o slobodnoj trgovini", naglašava Stanić.

Peking sa rezervom posmatra novo približavanje Evrope

Pokušaj Evrope da gradi "strategijsku autonomiju" nije moguć bez unutrašnje ekonomske samodovoljnosti, smatra Stanić, ukazujući na probleme sa energentima, tehnologijom i radnom snagom.

"Amerika je snažna jer je praktično samodovoljna, dok Evropa ima problem sa energijom, tehnologijom i radnom snagom", navodi.

Kada je reč o odnosima sa Kinom, Stanić smatra da Peking sa rezervom posmatra novo približavanje Evrope.

"Kina verovatno ne gleda sa potpunim poverenjem na sadašnje korake EU, jer su evropske zemlje ranije bile snažno uz Ameriku u politici obuzdavanja Kine", navodi Stanić.

Evropska industrija, posebno u automobilskom sektoru, gubi korak zbog visokih troškova proizvodnje i energije, kao i tehnološkog zaostajanja.

"Evropa praktično zaostaje, jer njeni proizvodi nisu toliko konkurentni na globalnom tržištu, posebno u odnosu cena–kvalitet", ocenjuje Stanić.

Energetika, trgovina i pozicija Srbije

Govoreći o obnovljivim izvorima energije, Stanić upozorava da Evropa ne može u potpunosti da se osloni na vetroenergiju i druge zelene izvore.

"Nerealno je u dužem roku očekivati da obnovljivi izvori obezbede potpunu energetsku stabilnost", kaže Stanić, podsećajući na krizu iz 2021. godine kada su klimatski uslovi doveli do rasta cena gasa i inflacije.

Za Srbiju, ključna strategija ostaje integracija u evropski ekonomski sistem i korišćenje sporazuma o slobodnoj trgovini sa vanevropskim partnerima.

Kada je reč o blokadama prevoznika, Stanić očekuje njihovo skoro okončanje.

"Prevoznici su uspeli da skrenu pažnju na težak položaj. Ovo nije bila ucena, već krik sektora koji je od suštinskog značaja za ekonomiju", zaključio je u razgovoru za RTS Bojan Stanić iz PKS-a.