Ukoliko "Karlajl" postane vlasnik "Lukoilovih" pumpi u Srbiji, šta to znači za domaće kupce

Američka grupa "Karlajl" mogla bi uskoro da preuzme drugu najvažniju poziciju na tržištu goriva u Srbiji. Ta investiciona kompanija dogovorila se s ruskim "Lukoilom" da kupi njegovu međunarodnu imovinu, kojom iz Moskve više ne može da se upravlja zbog američkih sankcija.

Sa sporazumom "Lukoila" i "Karlajla" mora da se saglasi američka kancelarija OFAK, koja odlučuje i o odobrenju za prodaju NIS-a mađarskom MOL-u.

Rok koji su Sjedinjene Države dale "Lukoilu" da proda svoje vlasništvo van Rusije, čija se vrednost procenjuje na 22 milijarde dolara, ističe 28. februara.

Broker Branislav Jorgić rekao je za RTS da je "Karlajl" jedan od većih američkih investicionih fondova, sa aktivom od oko 475 milijardi dolara, što značajno prevazilazi vrednost srpskog bruto domaćeg proizvoda.

Da bismo razumeli razmere, BDP Srbije iznosi oko 100 milijardi evra, odnosno približno 117 milijardi dolara, dok ‘Karlajl’ upravlja aktivom četiri puta većom od toga, naveo je Jorgić.

"Ako praktično dobiju saglasnost OFAK-a, znači da je to kompanija, odnosno investicioni fond koji je podržan od strane države. Tako da u ovom trenutku to još uvek ne znam", rekao je Jorgić.

Šta za Srbiju znači promena vlasništva Lukoila

Prema njegovim rečima, eventualna promena vlasništva ne bi trebalo da ima negativne posledice po domaće tržište goriva, već naprotiv – mogla bi da donese izvesnu stabilizaciju snabdevanja.

"Najvažnije je da se reši potencijalni problem u distribuciji naftnih derivata i da nam to više ne visi nad glavom. Sa te strane, za Srbiju je ovo finansijski neutralna, ali tržišno važna pozicija“, objašnjava Jorgić.

On dodaje da je malo verovatno da će investicioni fond dugoročno ostati vlasnik "Lukoilove" mreže, jer je priroda takvih fondova da kupuju imovinu, unaprede njeno poslovanje i potom je preprodaju u periodu od tri do pet godina.

"Tu se možda otvara i prostor za Srbiju – bilo da se uključi država ili konzorcijum domaćih kompanija u eventualnu buduću kupovinu te distributivne mreže", kaže Jorgić.

"Lukoil" u Srbiji ima 112 benzinskih pumpi i dva skladišta.

Jorgić ne očekuje promenu cena goriva

Kada je reč o cenama goriva, Jorgić ne očekuje promene za potrošače, s obzirom na to da država i dalje ima ključnu ulogu u njihovom formiranju.

"Više od 50 odsto konačne cene goriva čine akcize, porezi i takse, tako da promena vlasnika sama po sebi ne može značajnije da utiče na cene na pumpama", istakao je Jorgić.

Prodaja "Lukoilove" imovine, naglašava Jorgić, nema direktne veze sa procesom eventualne prodaje NIS-a, jer je reč o odvojenim pravnim i tržišnim procesima.