Profesor Savić o lekcijama iz Davosa: Evropa ima najslabiju ekonomsku kartu, ne zna se ko pije a ko plaća

Američki predsednik Donald Tramp pretvorio je Svetski ekonomski forum u Davosu u svoj šou. Skup na kojem finansijska elita svake godine raspravlja o pravcima ekonomskog razvoja sveta postao je samit za pregovore o Grenlandu, na kojem je u poslednjem trenutku izbegnut ekonomski rat, pa možda čak i vojna konfrontacija između SAD i Evrope.

A niko nije siguran da li su taj ekonomski rat i raspad transatlantskog savezništva trajno otklonjena opasnost ili su samo privremeno odloženi.

Ako se, kao što to mnogi ocenjuju, raspada međunarodni politički poredak, šta će se desiti sa svetskom ekonomijom, kakve će udare pretrpeti Evropa i, zajedno s njom, Srbija?

Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić ocenio je da poruke ovogodišnjeg Davosa ne donose ništa suštinski novo, ali da su prvi put toliko otvoreno ogolile odnose među najmoćnijim akterima svetske ekonomije.

"Uvek je, kada je ekonomija u pitanju, bitka između velikih zemalja ili blokova da vladaju ekonomskim prostorom – tržištima, novim tehnologijama i što većim delom ekonomskog kolača. Tu nema ničeg neobičnog", naglašava Savić.

Smatra da je specifičnost ovogodišnjeg Davosa u tome što su na površinu izašle duboke pukotine unutar zapadnog bloka.

Evropa bez jasnih aduta

Prema njegovim rečima, Zapad više nije jedinstven, a odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije sve su složeniji. Dok SAD, kako kaže, i dalje raspolažu najjačim političkim kartama, Kina se profilisala kao ozbiljan i izuzetno konkurentan ekonomski igrač, dok Evropska unija ostaje bez jasnih aduta.

"Evropa ima slabu ekonomsku kartu, Ne ekonomija, ne potencijali, ne dobre kompanije, nego to što se ne zna ko pije, a ko plaća, ko upravlja Evropskom unijom. Imate neverovatnu podelu u Evropskoj uniji i nedostatak jasnog liderstva", upozorava profesor Savić.

Posebno ističe da je evropska ekonomija izgubila prednost koju je imala u prethodnim decenijama globalizacije, kada je koristila jeftine komponente iz Kine i na tome gradila snažnu industriju. Danas je, kako kaže, situacija obrnuta – Kina više ne nudi samo jeftinu radnu snagu, već proizvodi kvalitetne i konkurentne finalne proizvode, uključujući i automobile.

"Danas Kina ne konkuriše samo jeftinim delovima, nego vrlo kvalitetnim i jeftinijim proizvodima. To najbolje pokazuje gde se Evropska unija trenutno nalazi“, kaže Savić.

Problemi u nemačkoj ekonomiji se prelivaju i na Srbiju

Govoreći o posledicama po Srbiju, profesor naglašava da je domaća ekonomija snažno oslonjena na Evropsku uniju, pre svega na Nemačku kao najvažnijeg trgovinskog i investicionog partnera.

Problemi u nemačkoj ekonomiji, upozorava, direktno se prelivaju i na Srbiju – kroz izvoz, strane investicije i doznake iz dijaspore.

"Naravno nama je u interesu da se Evropa oporavi. Oni su naše neposredno okruženje, Amerika daleko. Evropi  treba dobro rukovodstvo, kredibilno. Njoj treba dobar plan. Mora se vraćati ka staroj industrijalizaciji. Tad je Evropa bila najjača u svetu”, rekao je profesor Savić.

Nada se da je Evropa naučila lekciju i ističe da mora ponovo da se vrati ono što je bila nekad najvažnija karta, ta najjača karta Evropske unije, a to je jaka industrija.

Srbija na evropskom putu, ali i sa novim partnerima

Profesor Savić ističe da Srbija, iako ostaje čvrsto na putu ka Evropskoj uniji, mora da aktivno traži nove partnere kako bi obezbedila stabilan ekonomski rast i razvoj.

Kao značajnu pozitivnu okolnost, on vidi postojanje dobrih sporazuma sa Kinom, koji omogućavaju otvorena vrata za našu zemlju na tom velikom tržištu.

"Nećemo odustati od Evropske unije, ona nam je najbliža, ali Srbija mora da nastavi sa jačanjem saradnje i sa drugim partnerima. Srećna okolnost za nas je što imamo veoma dobar sporazum sa Kinom, što nam omogućava da imamo 'otvorena vrata'. To je velika prednost", kaže Savić.

Prema njegovim rečima, Srbija mora da uđe u proces reindustrijalizacije i fokusira se na kvalitetne prehrambene proizvode.

"Imamo bogom danu klimu i podneblje za razvoj poljoprivrede. To ne može svaka zemlja, ne samo u našem okruženju, već ni u Evropi. Srbija ima veliki potencijal u agraru, a to je nešto što treba maksimalno iskoristiti", rekao je profesor Savić.

On dodaje da Srbija mora da uloži napor u razvoj domaće industrije, velikih fabrika i brendova koji će biti prepoznati na svetskom tržištu.

Za Srbiju, kako kaže, to je jedini pravi put ka budućem ekonomskom prosperitetu.

"Ako ne počnemo da se okrećemo razvoju domaće industrije i ako ne izgradimo fabrike koje će proizvoditi prepoznatljive proizvode, Srbiji se ne pišu lepi dani. Jedini način da napredujemo je da uđemo u razvoj industrije, s fokusom na visokokvalitetne i globalno konkurentne proizvode“, zaključuje Savić.