Četvrtkom u 9: Kakva je budućnost ekonomskih i političkih odnosa SAD i EU i gde se tu nalazi Srbija

Svetski ekonomski forum u Davosu obeležen je govorom predsednika SAD Donalda Trampa. Član Saveta guvernera NBS i profesor ekonomije na fakultetu FEFA Nebojša Savić rekao je za RTS da se prvi deo Trampovog izlaganja sastojao od objašnjavanja velikih uspeha u američkoj privredi.

"Taj deo je bio posvećen američkoj publici i u tom smislu je on na početku rekao: 'Ovde su sve moji prijatelji, a poneko je možda i neprijatelj'", naveo je profesor Savić.

Govoreći o premijeru Kanade Marku Kerniju i njegovom govoru u Davosu, diplomata u penziji Branka Latinović rekla je da je njegov politički bio prijatno iznenađenje i da je zbog svog govora označen kao novi lider demokratskog sveta.

"On je pokazao jednu alternativu i jednu mogućnost suprotstavljanja onome što se već definiše u kontekstu međunarodnih odnosa, da se svet danas udaljava od demokratskih vrednosti u međunarodnim odnosima koji funkcioniše već više od 80 godina od sistema koji je uspotavljen u Ujedinjenim nacijama i da postoji tendencija vraćanja na ono što se zove imperijalno vladanje, dogovori između velikih sila i vladara, a da način na koji se tome može suprotstaviti jeste da male i srednje zemlje budu odlučne, hrabre, dosledne i da budu za stolom da ne bi bile na meniju", objasnila je Branka Latinović.

"Stari svetski poredak izneverio veliki broj pojedinaca"

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je da forum u Davosu godinama bio kritikovan kao skup na kojem se govori o nejednakostima, ali ne i o načinima za njihovo rešavanje.

"Očigledno je da je taj stari svetski poredak izneverio i izneveravao veliki deo stanovništva sveta i sada vidimo zaista da se on urušava i neke njegove brutalne manifestacije koje ćemo videti kako će izgledati, ali činjenica je da je stari svetski poredak izneverio veliki broj pojedinaca, naročito ekonomski slabije stanovništvo, ali novi ne mora da bude unapređenje i to će zavisiti od mnogo faktora", naveo je Altiparmakov.

Profesor Nebojša Savić istakao je da se vidi da su svi govorili o multipolarnom svetu, a da je donedavno narativ bio drugačiji.

"Taj multipolarni svet sada otvara prostor za utemeljivanje različitih stolica", ocenio je profesor Savić.

Branka Latinović istakla je da saradnja Evropske unije sa drugim regionima, poput Indije, o kojoj je govorila Ursula fon der Lajen nije novina i da EU ima sporazume sa mnogim zemljama i mnogim regionima.

"Upravo je to jedna vrsta odbrane u vezi sa ucenjivačkim kapacitetom koji Tramp ima sa carinama i sankcijama koje on kao alat jako puno koristi, pogotovo u ovom drugom mandatu. Istovremeno, to je jedno sredstvo pretnje, ako nećete onako kako ja hoću, ja ću vam uvesti carine do nekih neuobičajeno visokih tonova. Danas je ponovo zapretio evropskim kompanijama da će im uvesti neviđene mere retorzije, ako budu počele da prodaju američke akcije, pošto su neke firme zapadne najavile, mislim da je među prvima bio danski penzioni fond. To je bilo pre nego što smo saznali za dogovor između Trampa i Rutea", navela je Branka Latinović.

Nikola Altiparmakov je podsetio da je prošlog meseca nobelovac Džozef Štiglic bio u Beogradu i rekao da se EU neracionalno postavila u pregovorima sa SAD.

"Jer jeste Amerika najveća svetska sila i najrazvijenija ekonomija, ali Evropa sa svojih 450 miliona stanovnika je zapravo u privrednom smislu jednaki takmac Americi i da mora ravnopravno da se postavi. Da podsetim, prošle godine je taj dogovor između Evrope i Amerike značio da Evropa neće naplaćivati nikakve carine Americi, a da će Amerika Evropi da naplaćuje 15 odsto carina. Znači, potpuno asimetričan i podređen položaj Evrope. Upravo je Džozef Štiglic sugerisao Evropi da u slučaju ovakvih ucenjivačkih taktika Evropa mora da brani sebe i zauzme čvršći stav i čini se da je u Davosu Evropa prvi put pokušala da zauzme čvršći stav", naveo je Altiparmakov.

Dodao je i da Evropa gubi trku u veštačkoj inteligenciji i da se svi klaud centri nalaze u Americi, ali i da ni Evropa nije bez odgovora i da prvi put vidimo da pokazuje znake života.

Zbog čega je Srbija u riziku da upadne u zamku srednje razvijenosti i kako to da izbegne

Vlada Srbije za ovu godinu predviđa privredni rast od tri odsto, dok su procene iz Davosa da bi mogao da se zabeleži i rast od 3,6 procenata. Nikola Altiparmakov je istakao da se Srbija nalazi u specifičnoj situaciji i da je u riziku da upadne u zamku srednje razvijenosti.

"Kad pogledate kako se Srbija razvijala u zadnjih desetak godina, mi smo imali rast životnog standarda, imali smo smanjenje nezaposlenosti od preko 20 posto. Nezaposlenost je rekordno niska sada, na nekih osam posto. Kako se to desilo? Pa to su strane investicije koje dolaze zbog svog interesa i država je krenula sa svojim javnim investicijama nakon fiskalne konsolidacije", naveo je Altiparmakov.

Na pitanje kako Srbija može da planira rast ako se strane investicije smanjuju, Altiparmakov je rekao da je reč o izazovu za koji mu se čini da je nedovoljno prepoznat.

"Mi smo ogromnu stopu nezaposlenosti rešili sada. Nezaposlenost više nije problem, ali sada je problem životni standard. Ne da zapošljavamo nove radnike, iako tu ima još malo prostora da se smanji nezaposlenost, na nekih šest procenata, koliki je evropski prosek, ali problem je da postojećim radnicima na održiv način povećavamo životni standard, da to ne budu poslovi najniže dodate vrednosti u fabrikama, već kako da povećamo taj tehnološki razvoj", rekao je Altiparmakov.

Objasnio je da dosadašnji metodi ne mogu da se primenjuju i da ne možemo radeći više da povećamo životni standard i da sada mora da se skroz promeni model privrednog razvoja.

Govoreći o subvencijama države za strane investicije, Altiparmakov je istakao da je od početka, od 2010. godine, taj model bio kontroverzan, ali da je imao dosta osnova pre 15 godina.

"Sada sa stopom nezaposlenosti od osam odsto jasno je da taj model više nije toliko racionalan, jer vi ne trebate nove strane investitore da vas zapošljavaju sa najnižim zaradama, vi treba da povećavate životni standard", istakao je Altiparmakov.

"Postoji potreba za intenzivnijim unapređenjem strukture privrede Srbije"

Profesor Nebojša Savić je istakao da postoji potreba za mnogo većim intenzivnijim unapređenjem naše strukture privrede.

"Dva su ključna elementa. Jedan je da nivo prerade i nivo novostvorene vrednosti bude veći i to važi za kompletnu privredu, a za to nam je potrebno da uključimo i domaći privatni kapital koji nije dovoljno uključen, a treba da bude više prisutan i treba da bude više podsticaja za domaći privatni kapital. Druga komponenta je strukturnog karaktera i ona treba da obezbedi srpskoj privredi da znatno unapredi svoju strukturu uključujući se u najmodernije i najrazvijenije segmente u svetskoj privredi", naveo je profesor Savić.

Istakao je da Srbija sa Evropskom unijom ima dogovor o razvoju fabrika i antena za veštačku inteligenciju.

"AI fabrike iz Italije i Grčke su osnov na koji se mi vezujemo sa našim AI antenama, a to je u osnovi pitanje razvoja veštačke inteligencije. Da bi to profunkcionisalo sad kreće ceo lanac onoga što moramo da razvijamo. To je pitanje razvoja data centara. Srbija je ušla u razvoj, ali to treba da se intenzivira, a da bismo mogli da pratimo ceo kompleks koji je vezan za veštačku inteligenciju, potrebni su nam novi energenti i bitno veće količine energije", objasnio je profesor Savić.

Govoreći o političkim faktorima, Branka Latinović je rekla da se u Davosu malo pričalo o ekonomiji upravo zbog toga što ekonomija jako puno zavisi od međunarodnih odnosa.

"Upravo ono što se dešavalo uoči samog Davosa, a to je najava Trampa u vezi sa Grenlandom i sva ta neizvesnost da može doći do značajnih turbulencija u samoj Evropi u vezi sa tim savezništvom je uticalo na mnoge stvari, ali kako su se te stvari smirile i razjasnile, tako su se berze i stabilnost održale, jer jedan od instrumenata Evropske unije, kao odgovor da se desilo ono što je Tramp najavljivao u vezi sa Grenlandom bilo bi i zatvaranje američkih firmi, pre svega farmaceutske i automobilske industrije u Evropi i to bi sigurno imalo svoje šire reperkusije u svemu tome", navela je Branka Latinović.

Emisiju u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.