Krava mora da jede, pije i teli se i kada je napolju minus

Na putu je poledica, a Adam Bugar je u svom traktoru. Dnevno, kaže, prelazi nekoliko desetina kilometara kako bi odneo hranu do pašnjaka u ataru Lukinog Sela. Tamo se nalazi njegovo stado krava rase hereford, koje broji oko 300 majki. Uprkos jakoj zimi grla su na otvorenom, a počela su i teljenja.

"To je rasa koja je vrlo adaptivna. Ona se gaji i na Aljasci i u Britanskoj kolumbiji. Može da podnese temperature od minus 60 do plus 50 stepeni. Ni vlažnost vazduha, ni temperatura ne utiču na njihovu produkciju", objašnjava farmer iz Ečke.

Iako su naviknute da žive na niskim temperaturama ovim kravama baš i ne prijaju ledene kiše koje smo imali.

"Pojačanom ishranom smo uspeli da to rešimo. Dok jedu i preživaju krave emituju određenu energiju kojom se greju kada je ovakvo vreme. Sreća sve je prošlo bez posledica. Kada su bili najveći minusi imali smo oteljenih petnaestak krava. I krave i telad su dobro", ističe Bugar.

Krave moraju da imaju dovoljno hrane da bi pobedile minus

Objekat od preko hiljadu kvadrata koji poseduje, je trenutno prazan, jer ne može da mu pristupi. U njegovoj blizini nalazi se i pašnjak, ali ni na njemu nisu Adamove krave. Novi auto-put kroz Banat se upravo tu gradi, zbog čega su krave morale da budu izmeštene.

"Krave smo pustili na dalji pašnjak i one su su odabrale površinu pored trske u nekoj uvali gde je zavetrina da tu noće. Potrudili smo se da tamo iznesemo nekoliko stotina bala slame da im namestimo gde će ležati i gde će se teliti. Životinje hranimo, a vodu piju iz kanala za napajanje ribnjaka u blizini. Održavamo tu površinu da ne zamrzava da mogu da je koriste", kaže Bugar.

Da bi stizali do pašnjaka i obilazili stado dnevno na ovoj farmi troše oko 60 litara dizela. To nije najveći problem, jer na trošak svakako računaju

"Putevi su jezivi od kada je pao sneg. Brzina kretanja nam je šest kilometara na sat na asfaltu. Tu je i rizik kretanja traktorima i teškim prikolicama", objašnjava Bugar.

Hrane za zimu mora biti više nego što je potrebno za jednu sezonu

Grla Mladena Jančića su rase angus i ona se nalaze u štalama. U prethodnom periodu na ovoj farmi obezbeđeno je dovoljno hrane za prezimljavanje oko 600 životinja. Od sena i lucerke do ječma i silaže.

"Kukuruznu silažu je nemoguće proizvesti više bez navodnjavanja, zbog čega smo postavili ovaj sistem. Imamo dovoljno hrane i za ovu zimu, pa čak i za sledeću. Nikada ne pripremamo hranu samo za jednu sezonu, već za najmanje dve godine. Zbog klimatskih promena ne smemo da rizikujemo da ostanemo bez hrane, jer ako je mi nemamo, neće je imati niko u okolini", objašnjava farmer iz Srpskog Krstura.

Mašine i roboti ne mogu u potpunosti da zamene čoveka na farmi

Poslednjih dana često je bio na farmi kako danju, tako i noću.

"Jako je veliki problem nedostatak radne snage. Ima mladih u selu, ali neće da rade. Nije problem platiti, niti su loše plaćeni, ali neće da rade. Okrenuli smo se više mehanizaciji, ali ne može sve da bude mehanizovano", ističe Jančić.

I on dnevno mora da pređe više desetina kilometara, uprkos snegu i ledu.

"Mi se nalazimo u pograničnom području, gde se između naseljenih mesta čisti. Ali, da bismo stigli do farme postoji deo puta koji ne pripada nikome. I mi taj deo moramo da pređemo kako god znamo. Tu moramo da se snalazimo, jer nikoga to ne zanima, bez obzira što smo ozbiljna i velika farma", kaže Jančić.

Visoke temperature leti su veći problem od zimskog minusa

Na imanju Miloša Kojadinovića trenutno ima 120 krava rasa hereford, angus i simentalac, 20 junica u podmlatku, 40 junica i bikova u tovu i 90 teladi. Goveda u tovu su u štalama, a ostale životinje su na otvorenom.

"Mnogo je veći problem leti na preko 40 stepeni, pogotovo govedima koja su u stajama, nego ovaj minus. Imali smo teljenje i na minus 12 bez problema", kaže stočar iz Progara.

Poslednjih godina veliki je problem bio pripremiti kvalitetnu hranu, jer je suša mnogo toga uništila.

"Sada je najbitnije imati puno slame u prostirci da bi krave ležale na suvom i puno kvalitetne hrane. Kada toga ima dovoljno krave prebrode zimu bez problema. Jeste ovo nešto jača zima od prethodnih, ali nije ništa specijalno", objašnjava Kojadinović.

U ovakvim uslovima najteža je doprema hrane i pojenje životinja, jer je sve zaleđeno.

"Lokalni putevi su nerašćišćeni. Mi imamo velike prikolice. U saobraćaju ne možete da se mimoiđete, jer to što je očišćeno je uzano. Oko farme je klizavo, raskaljeno. Problem je unošenje hrane na pašnjak, jer je tu čista zemlja, a bilo je padavina. S druge strane dobro je što je bilo padavina kako bismo imali dobre uslove za pripremu hrane od proleća. Biće zaliha zimske vlage u zemlji”, objašnjava Kojadinović.

Zima je dobra, ali ne bi trebalo predugo da traje

Stručnjaci kažu da su domaći farmeri računali na zimu i na boravak stoke u štalama. Ipak, ne bi bilo dobro da oštra zima potraje dugo. Ne duže od početka marta.

"Tada bi neki farmeri već bili na izmaku sa hranom. Morali bi da krenu u kopovinu hrane, a to ne bi bilo ekonomski isplativo", objašnjava Čedomir Keco, agroekonomski analitičar.

U pašnjačkom govedarstvu u Srbiji ima između 50.000 i 70.000 goveda.

"Najveći problem je da se sačuva tele koje se oteli u potpuno prirodnim uslovima na minus 10 i da krava ostane zdrava. Mora da se poveća budnost stočara na pašnjaku i da se ima rezervna varijanta ukoliko grlo mora da ide u stacionar. Da postoji štala ili koliba", kaže analitičar.

Zima, potvrđuje, nekim farmerima zadaje manje muke od leta.

"Baš sam se čuo sa jednim stočarom sa Stare planine. Kaže da je ovo mali sneg, da se trava smrzla i da krave čekaju da pasu čim se led sa trave otopi. Dodaje da su na jednom delu Stare planine sada manji problemi nego što su bili letos kada nije bilo vode", navodi Keco.

U Srbiji postoji nekoliko područja u kojima se krave uspešno gaje napolju i leti i zimi. To su okolina Sombora, Padej, Ečka, Mužlja, Progar, okolina Kupinova, okolina Vršca.