Grejalice i TA peći najveći potrošači električne energije – šta je najefikasnije rešenje

Veliki broj građana često postavlja pitanje koliko rad klima-uređaja utiče na račune za struju. Najčešće, visina računa zavisi od spoljašnje temperature, načina korišćenja uređaja, ali i od energetske efikasnosti domaćinstva. Stručnjak za energetiku Jovan Vujasinović kaže za RTS da su grejalice i TA peći najveći potrošači električne energije, dok je klima-uređaj nešto efikasniji. Prema njegovim rečima, najefikasnije su toplotne pumpe i solarni paneli.

Prema statistici, klima-uređaj koji se koristi za grejanje prostorije od 20 do 40 kvadratnih metara, pri spoljnoj temperaturi od minus pet do nula stepeni, troši između 1,1 i 1,2 kilovat-sata električne energije.

Ukoliko klima radi osam sati dnevno, potrošnja iznosi oko devet do deset kilovat-sati, dok pri dvanaestočasovnom radu potrošnja raste na 14-15 kilovat-sati dnevno.

Na mesečnom nivou, grejanje isključivo klimom može da košta između 4.000 i 6.500 dinara, u zavisnosti od spoljne temperature i dužine rada uređaja.

Energetski stručnjak Jovan Vujasinović kaže da građani treba da se trude da na razne načine štede struju.

"Počevši od klima-uređaja, koji je definitivno efikasniji od grejalica. Ali, i na druge načine, na primer same sijalice da su u svim domaćinstvima zamenjene", naveo je Vujasinović.

Šta najviše troši struju

Prema njegovim rečima, kada je reč o efikasnosti, klasične grejalice su najveći potrošači.

"Najmanje efikasne su grejalice, posle njih TA peći. One u suštini troše isto koliko i grejalice. Efikasna je klima, ali efikasnije od nje su toplotne pumpe. U suštini klima sa inverterom je toplotna pumpa, vazduh–vazduh. Ali efikasnije su vazduh–voda ili voda–voda", objasnio je Vujasinović.

Kako kaže, najefikasnije je da domaćinstva koja se greju na električnu energiju imaju solarne panele.

"Pričamo o uštedama gde ljudi treba da vode računa. Onog momenta kada proizvodite sami električnu energiju, vi ste tada u velikoj prednosti", ističe Vujasinović.

Kako navodi, postoje primeri gde su računi za struju smanjeni i do 70 odsto.

"Sigurno se od 50 do 70 odsto smanjuje račun za struju sa postavkom solarnih panela", objašnjava Vujasinović.

Budućnost u solarnim panelima i toplotnim pumpama

Vujasinović navodi da postoje subvencije za unapređenje energetske efikasnosti, uključujući ugradnju toplotnih pumpi, solarnih panela i zamenu stolarije.

"Uvek je dilema da li grejanje na ugalj, drva, gas ili struju – za svakog ko već koristi neko gorivo, prelazak na drugo predstavlja trošak. Najisplativiji su toplotne pumpa i podno grejanje", navodi Vujasinović.

Dodaje da toplotne pumpe, u poređenju sa kotlovima i grejalicama, mogu da smanje potrošnju i do 50 odsto. Govoreći o ulozi solarnih panela i toplotnih pumpi, Vujasinović ističe značaj energetske nezavisnosti.

"Prvo sa toplotnom pumpom, vi maksimalno optimizujete grejanje, u smislu da vam je potrebna minimalna energija da zagrejete. Stavljanjem solarnih panela sami proizvodite energiju. Tako da ćete imati neki trošak za vezu sa elektrodistributivnom mrežom. Ali imate energetsku nezavisnost", zaključio je Vujasinović.