Šta znači ako NBS bude na udaru sankcija - ekonomista Mijušković objašnjava scenarije

Narodna banka Srbije dobila je upozorenje da bi se mogla naći na udaru sekundarnih sankcija ako nastavi da posluje s NIS-om. Zbog te opasnosti su i Narodna banka i udruženje privatnih banaka saopštile da je moguće da će biti prinuđene da obustave platni promet s Naftnom industrijom Srbije.

Država je, kako je pre nekoliko dana rekao predsednik Aleksandar Vučić, omogućila da se platni promet s NIS-om nastavi do kraja protekle nedelje. Od ove nedelje, prema rečima predsednika, meriće se dan po dan i procenjivati situacija.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Veljko Mijušković rekao je za RTS da bi sekundarne sankcije mogle da izazovu širok spektar poremećaja - od ograničenja u plaćanjima prema inostranstvu do potencijalnog uskraćivanja pristupa delu deviznih i zlatnih rezervi koje se nalaze u bankama van Srbije.

"To bi povećalo rizičnu premiju zemlje i dovelo do pada kreditnog rejtinga, jedan set lančanih poteza koji se negativno reflektuje na bankarski sistem što onda lančano pogađa ceo bankarski sistem", objasnio je profesor Mijušković.

Dodaje da bi narušavanje ravnoteže između domaćih i spoljnih finansijskih tokova otvorilo čitav niz problema za državne institucije i lokalne samouprave.

Iako se isplata plata u javnom sektoru obavlja unutar domaćeg platnog sistema, profesor ističe da bi se indirektni efekti kroz rast rizika i pad ekonomske aktivnosti vremenom mogli preliti i na taj segment.

Poteškoće u otplati državnog duga

Sankcije bi, kaže Mijušković, značajno otežale otplatu međunarodnih obaveza Srbije, ali i dodatno zaduživanje na svetskim finansijskim tržištima. Zbog toga se, kako ističe, situacija ne sme prepustiti da eskalira do ekstremnih scenarija.

"Naravno, ono što je važno da napomenemo, jer sad kad pobrajamo sve ove elemente, odnosno efekte, to počinje da zvuči prilično kataklizmično. Međutim, ono što je i država istakla, i to je negde smirujući element za građane, postoji čitav niz koraka koji se mogu preduzeti ranije pre nego što dođe do tih ekstremnih situacija", rekao je profesor Mijušković.

Opasnost po stabilnost dinara

Profesor upozorava da bi ograničen pristup deviznim rezervama doveo do jakog pritiska na dinar.

"Na deviznom tržištu, da tako kažem, postoje neki alternativni mehanizmi koji stoje na raspolaganju u Narodnoj banci, ali bi data situacija bila otežana. I u tom smislu bi neizbežno došlo do pada vrednosti dinara", rekao je profesor.

Posledice po komercijalne banke i građane

Sankcije prema komercijalnim bankama reflektovale bi se pre svega na kartično plaćanje, što se već delimično moglo videti, kaže Mijušković.

Ohrabruje, međutim, što su depoziti građana do 50.000 evra zaštićeni preko Agencije za osiguranje depozita, što pokriva oko 99 procenata klijenata.

Posledice za privredu

Privreda bi, kako je rekao, trpela ciklične negativne efekte.

"Znači, s jedne strane nemogućnost plaćanja ka inostranstvu, s druge strane zamrznutost vaših deviznih rezervi, s treće strane manja fleksibilnost na međunarodnom finansijskom tržištu, posledično loši kreditni rejting zemlje, odnosno veća premija rizika za zemlju. Znači, javio bi se čitav set negativnih ekonomskih efekata", rekao je profesor. 

Šta ako bi NIS bio isključen iz platnog prometa

Ukoliko bi Naftna industrija Srbije ostala bez pristupa finansijskom sistemu, poslovanje bi moglo da se svede na gotovinu, što bi dovelo do teškoća u izmirivanju obaveza i otvaranja sivih zona.

"Ukoliko bi to potrajalo, kompanija bi vremenom ušla u stečaj. Država će, svakako, nastojati da to spreči“, naglašava Mijušković.

Jedno od mogućih rešenja je i da Srbija ponudi otkup ruskom partneru, uz upravljanje kompanijom u prelaznom periodu.

"Ja sam negde od starta i neko ko se zalaže da to država uradi, ako, naravno, ruski partner ne bude našao adekvatno rešenje", rekao je profesor. 

Ipak, Mijušković smatra da je verovatnoća najtežeg scenarija mala.

"Mislim da će upravo država kao jedan ozbiljan entitet primeniti strateške opcije koje joj stoje na raspolaganju", rekao je profesor Mijušković.