Nedelju dana za rešavanje problema NIS-a – kome će ruska strana prodati svoj deo

Bojan Stanić kaže da imamo dva roka – jedan je vrlo kratak sedam do osam dana i drugi koji se pominje do februara sledeće godine.

“Pretpostavljam da se za tih sedam do osam dana mora pokazati rešenje, tj. na koji način oni žele da postignu rešenje pitanja NIS-a u skladu sa zahtevima SAD”, navodi Stanić.

Ističe da je onda verovatno rok do februara da se to rešenje sprovede.

“Inače, verovatno postoje i neki drugi vidovi sankcija koji prete da se obruše na privredu Srbije”, dodaje Stanić.

Poručuje da je nacionalizacija krajnje rešenje, ali i da je to loše rešenje.

“Jako je bitno raditi sada na drugim opcijama, a to je da se pronađe treća strana koja bi kupila taj ruski udeo ili na kraju da Republika Srbija to otkupi po fer ceni ili čak i preko toga”, ukazuje Stanić.

Pavlović: Rusima najisplativije da svoj deo prodaju nama

Vladan Pavlović kaže da sedam dana nije dovoljno da se završi ovakva transakcija, ali je dovoljno da se saopšti vest da li kupac postoji ili ne.

“Ako postoji kupac, možemo se nadati da ćemo dobiti neko izuzeće i da će se cela transakcija završiti i da se ceo proces zatvori”, dodaje Pavlović.

Ukazuje i da je za rusku stranu, ako želi da izađe iz vlasništva, najisplativije da svoj deo proda nama, jer smo pod pritiskom i moramo da damo veću cenu.

“Drugi kupac, koji god da je, ne mora da žuri i da kupuje kompaniju u ovakvom stanju kakvom je sada, a to je da joj visi mač iznad glave”, poručuje Pavlović.

"Nema opasnosti od dubinske krize na tržištu derivata"

Kada je reč o rezervama nafte i derivata, na sednici Vlade je rečeno da ih ima dovoljno, ali Stanić kaže da NIS oseća probleme.

“To je kompanija koja je jedna od naših najuspešnijih kompanija, njeno učešće u BDP-u, učešće u prihodima budžeta, veliki broj zaposlenih i ono što je bitno dosta povezanih privrednih grana sa NIS-om”, dodaje Stanić.

Ističe i da privreda Srbije zbog svega toga usporava, stope rasta su prepolovljene.

“Naravno, nije to samo zbog NIS-a, ali to je jednim delom. Međutim, važno je naglasiti da ne postoji opasnost dubinske krize na samom tržištu maloprodaje naftnih derivata imajući u vidu mogućnost uvoza", kaže Stanić.

Kada je reč o samoj rafineriji, kaže da ako nema sirove nafte, ona nema šta da radi.

“Često se zaboravlja da mi na prostoru Srbije imamo neka nalazišta nafte i procena je da je to nekih 10, 15 nekad i 20 odsto potreba za sirovom naftom u zavisnosti od godine do godine. Tako da je taj minimum funcionisanja rafinerije moguće obezbediti”, dodaje Stanić.

Ipak, napominje da to nije održivo rešenje, kao i da je za NIS potrebno održivije rešenje.

"NIS trenutno nije atraktivan za kupovinu"

Pavlović objašnjava da NIS u trenutnoj situaciji nije privlačan za druge kupce, jer ko god se bude rešio da ga kupi, treba da ima garanciju da će sankcije zaista biti ukinute.

“Prosto nema nikakvog razloga da kupujete kompaniju koja za desetak dana može da se nađe na novom udaru u smislu da banke prekinu platni promet u potpunosti. Tako da to uopšte nije atraktivna kupovina trenutno", ističe Pavlović.

Međutim, ako postoje garancije OFAK-a da će sancije biti ukinute, onda sigurno postoje zainteresovani igrači.

“Recimo MOL, premda on već ima rafineriju, ali su sigurno zainteresovani da preuzmu maloprodajnu mrežu i možda će se javiti veća kompanija”, navodi Pavlović.

Ukazuje da od Rusije još nismo čuli da oni žele da prodaju svoj deo.

“To je naše saopštenje da oni traže kupca. Mi smo i pre godinu dana znali da će potpuno isti ovakav scenario da nas zadesi, tako da je tada već trebalo da rade na tome, tako da sad je to malo čudno. Ako žele da prodaju, najveću cifru mogu dobiti i od Srbije”, dodaje Pavlović.

Ako se ne pojavi kupac, sledeća opcija je da mi kupimo, ako Rusi žele da prodaju.

“Ako i to nije u igri, onda mi svakako idemo ka nekom vidu nacionalizacije, bez obzira na to što se onda možda neće zvati nacionalizacija. Možda će to biti privremena ili prinudna uprava, neka uprava uz dogovor sa Rusima, koja bi bila potpuno naša”, navodi Pavlović.

"Četvrto rešenje bi bilo najgore"

Stanić je objasnio da pada vrednost NIS-a na tržištu, zato što mnogi partneri ili obustavljaju saradnju sa NIS-om ili jednostavno imaju bojazan kako će se ona razvijati u kratkom roku, da ne govorimo u dugom.

“I u tom pogledu je apsolutno neophodno pronaći rešenje kako se ne bi jednostavno ugasila kompanija. Jer, ukoliko bi se to rešenje odlagalo ili ukoliko ga ne bi bilo, npr. pored te nacionalizacije, pored otkupa, pored prodaje, postoji ono četvrto, da kažemo, rešenje da se ne dira ništa. Ali to bi, verovatno, bilo i najgore, imajući u vidu da bi to dovelo do gašenja ove kompanije", ukazuje Stanić.

Međutim, kada govorimo sekundarnim sankcijama, napominje da je vrlo bitno naglasiti da to može da pogodi praktično svaku kompaniju koja ima bilo kakav direktan ili indirektan odnos sa NIS-om.

“I u tom pogledu, pored toga što će se deklarativno ili u nekom papiru ponuditi rešenje, svakako se mora raditi na njegovoj realizaciji. Inače, ukoliko se primeti da ta realizacija odstupa od tog plana, svakako mogu slediti nova ograničenja”, dodaje Stanić.

Kako bi Srbija platila ruski deo u NIS-u

Evropska unija je veoma zainteresovana za to da Rusija nestane iz energetskog tržišta u ovom regionu i uopšte čitavom kontinentu. Na pitanje da li bi Srbija mogla da se nada nekakoj evropskoj i finansijskoj pomoći ako bi išla u otkup ruskog udela u NIS-u, Pavlović kaže da ako dođe do otkupa, moraćemo da radimo emisiju obveznica ili da se zadužimo bilateralno.

“To je direktno kod neke strane vlade ili možda neke veće banke. Da li će nam Evropska unija izaći u tom slučaju u susret? Pa nisam siguran. Prosto ne znam zašto bi bili u obavezi da nam daju neki besplatan novac da otkupimo NIS. Možda mogu da nam daju jeftiniji kredit”, dodaje Pavlović.

Objašnjava i da ćemo morati dodatno da se zadužimo, jer sredstava u trenutnom budžetu nema za to.

Nacionalizacije ili konfiskacija

Na pitanje koja je razlika između nacionalizacije i konfiskacije, Stanić kaže da su to sinonimi.

“Vi nešto konfiskujete, dakle, kada nacionalizujete vi ne plaćate, jednostavno preuzimate. Kao što je bilo posle Drugog svetskog rata, niste obeštećeni za to, jesu bili kasnije ljudi obeštećeni. Ali u ovom slučaju to se praktično oduzima i to je jako nepopularna stvar i zaista predstavlja loš signal svim drugim investitorima koji se mogu naći možda u sličnoj poziciji kako se razvija ova geopolitika za pet ili deset godina”, dodaje Stanić.

Kada je reč o Evropskoj uniji i tome na koji način se očekuje razumevanje od nje, Stanić kaže da je to zbog pozicije Srbije koja ne može da ima potpunu kontrolu nad energetskim sistemom iz prostog razloga što je zemlja koja nema izlazak na more i što nema velike količine prirodnih rezervi energenata.

“I onda je rečeno da će Evropska unija, ukoliko Srbija bude uskladila svoju politiku, ponuditi rešenje kako da se obezbedi dugoročno ta energetska stabilnost. I idu pregovori u Briselu koji treba da se održe, ako ne do kraja ovog meseca, početkom narednog, gde će se govoriti o toj temi kao primarnoj. Međutim, ono što treba naglasiti, čak i Srbija, ukoliko smanjuje zavisnost od Rusije u energentima, a to se očigledno dešava, povećava zavisnost na nekom drugom mestu", objašnjava Stanić.

Ukazuje da je to sudbina cele Evrope, koja je takoreći energetski siromašna.

"Ona je tu zavisnost koju je imala ranije od Rusije zamenila drugom. Ona nije uspela da obezbedi neku diversifikaciju koja bi omogućila da bude manje osetljiva na šokove koji se dešavaju van njenih granica”, zaključio je Stanić.