Vašington na potezu – može li "treća strana" pomiriti Rusiju i Ameriku oko NIS-a

Srbija se približava datumu posle kojeg će, prema izjavama zvaničnika, ostati bez zaliha nafte, nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije NIS-u. Istovremeno se čeka odgovor Vašingtona na ruski predlog o ustupanju kompanije trećoj strani. Nadežda Kokotović iz "Briselskog kluba za energetiku" rekla je za RTS da je pitanje treće strane "pitanje od milion dolara", ali smatra da Rusija može vrlo brzo pronaći kompaniju koja će je zameniti u vlasničkoj strukturi.

Nadežda Kokotović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla je da joj uliva optimizam to što su se stvari pokrenule nakon nedavne posete direktora "Gaspromnjefta" Beogradu, te da veruje da je dobronameran prema Srbiji.

"Preuzeo je koordinaciju sa ruske strane i, sigurna sam da će se, u okvirima datih okolnosti, naći brzo i prihvatljivo rešenje i za NIS i za Amerikance. Neće se ponoviti greška ‘Lukoila’ sa ‘Gunvorom’“, smatra Kokotovićeva.

Poverništvo (ni)je rešenje

Prema njenim rečima, pitanje treće strane je od milion dolara. O njoj se mnogo spekuliše, ali ima utisak da niko ne zna pravu informaciju. Ipak, ističe da je Rusija tokom četiri godine pod sankcijama stvorila široku mrežu partnera i posrednika u Aziji i na Bliskom istoku.

"Mogu relativno brzo da pronađu kompaniju koja će ih zameniti u vlasničkoj strukturi. Postoji dosta zemalja i investitora koji imaju dobre odnose i sa Rusijom i sa SAD – od Azerbejdžana, Kazahstana i zemalja u Golfskom zalivu, do Turske, pa čak i Mađarske", navela je Kokotovićeva.

Govoreći o povlačenju Rusije iz kontrole nad "Rosnjeftom" u Nemačkoj 2022. godine, Kokotovićeva je podsetila da je nemačka vlada tada imenovala agenciju koja je delovala kao povernik. "Rosnjeft" je ostao vlasnik, ali nije imao kontrolu nad upravljanjem imovinom, menadžmentom i kapitalom.

"Pod režimom poverništva, što se sada najavljuje i u Bugarskoj i u Rumuniji, novac ostaje u rafineriji i koristi se za poslovanje, dok ‘Rosnjeft’ ne dobija sredstva", objasnila je gošća Jutarnjeg programa.

Mudriji srpski pristup

Kokotovićeva smatra da se ruska ponuda SAD o NIS-u odnosi na celokupno vlasništvo, jer model poverništva nije rešenje – što se videlo na primeru Nemačke, gde je bilo dosta problema, uključujući tužbe "Rosnjefta" i složene pregovore koji nisu finalizovani.

"Smatram da je srpski model mnogo bolji, iako nam sada ne deluje tako jer smo se izmučili poslednjih godinu dana iščekivanjem. To je mudriji i dugoročno razuman pristup. Bugarska je, recimo, usvojila odluku o imenovanju specijalnog poverenika nad ‘Lukoilovim’ rafinerijama, ali je predsednik stavio veto", kaže Kokotovićeva.

Govoreći o gasnom aranžmanu Srbije sa Rusijom, ističe da nema sumnje da će do kraja godine biti produžen i da će gasa biti, ali upozorava da se Srbija mora pripremiti za 1. januar 2028. godine, kada Evropska unija zvanično prekida dotok gasa preko Turskog toka u Evropu.

"Nije isto da li pregovarate sa ‘Gaspromnjeftom’, ‘Rosnjeftom’ ili ‘Lukoilom’. To su različite kompanije sa različitim menadžmentom i pristupima na stranim tržištima, što zavisi i od zemlje domaćina. U balansiranju različitih interesa treba tražiti rešenje", zaključila je Kokotovićeva.