Šećerna repa se izborila sa ovogodišnjim izazovima, očekuje se prinos od oko 55 tona po hektaru

Na parcelama Matijević Agrara u Mihajlovu prošle godine šećerna repa bila je posejana na 189 hektara. Zbog loših rezultata u proizvodnji, u kompaniji su proletos odlučili da smanje površine pod ovom kulturom, tako da je repa zauzela svega 113 hektara.

"Proleće je bilo kišno i setva je mogla da se izvede lepo, kvalitetno i pravovremeno. Međutim, 2. i 3. aprila je bio mraz, pa smo morali da presejemo svih 113 hektara. Kako je bilo dovoljno vlage, sve biljke su ujednačeno nikle”, kaže Nemanja Racić, upravnik Matijević Agrara u Mihajlovu.

Dodaje da već od maja kreću poteškoće u proizvodnji. Za ceo mesec palo je samo dve litre kiše.

“Kao kompanija imamo sisteme za navodnjavanje, pa smo već 10. maja krenuli sa intenzivnim zalivanjem šećerne repe. Svake nedelje smo davali po 20 litara vode po metru kvadratnom. I jun je bio sa oskudnim padavinama, što je opet podrazumevalo zalivanje. U avgustu je bilo padavina, ali da se ne bi osetio deficit vlage, opet smo zalivali. Suša je u našem kraju bila ekstremna”, dodaje.

Koren šećerne repe koji se ne zaliva je za trećinu manji od onog koji je pod sistemima za navodnjavanje

Sisteme za zalivanje koristili su i prošle godine, ali su najveću štetu tada biljkama nanele korenaste vaši i trulež za koju, kako navodi, ne postoji rešenje. Prinosi u zalivanju su bili 50 tona po hektaru, a van zalivanja 20 tona. Ove godine 70 procenata površina pod repom se zaliva, a 30 ne.

“Trenutno je razlika između korena u zalivanju i van njega oko 200 grama, što je trećina veličine šećerne repe u zalivanju. Vremenske prilike u ovom momentu pozitivno utiču na koren. Biljka sada pravi šećer i ove ne tako visoke temperature joj odgovaraju za to. Preliminarni rezultati pokazuju da je digestija oko 17,5 posto. Očekujemo povećanje i digistije i veličine korena za još oko 100 grama”, kaže Racić.

Vađenje repe na ovim parcelama trebalo bi da počne oko 10. oktobra.

“Očekujemo prinos oko 60 tona po hektaru, jer ove godine nije bilo truleži i korenaste važi. Ujedno je manji napad cerskoropore. Za razliku od prošle godine kada smo zbog nje prskali pet puta, ove godine to smo morali tri puta. Međutim, ovo leto bilo je povoljnije za insekte, ali njih uspevamo da suzbijamo preparatima koji su nam dostupni”, objašnjava.

Visoke temperature ove godine sprečile razvoj bolesti kod šećerne repe

U proizvodnji se mnogo oslanjaju na preporuke struke, pre svega, na savete agronoma i zaštitara Poljoprivredne stručne službe. Na terenu Srednjeg Banata PIS RC Zrenjanin je pratio zdravstveno stanje useva šećerne repe na lokalitetima Mihajlovo i Zlatica.

“Porast korena šećerne repe tokom vegetacije bio je postepen, sa čestim stagnacijama. U poslednjie dve do tri nedelje zabeleženo je značajno povećanje mase korena i uslovima suvog ratarenja i u uslovima navodnjavanja“, kaže Snežana Parađenović iz PIS RC Zrenjanin i dodaje da na usevima nisu registrovane patogene promene poput truleži i saprofita, kao ni prisustvo vaši korena šećerne repe.

„U suvom ratarenju na korenu je registrovan nepravilan rast koji je posledica fiziološke prirode i rasta i razvoja u suvom zemljištu. Oko formiranog korena su nastajale pukotine koje su pritiskale normalan razvoj. Odbacivanje lisne mase i retrovegetacija manje je izražena nego prošle godine“, objašnjava.

Cerkospora je bila prisutna u talasima, pod kontrolom visokih temperatura i nedostatka padavina. Zbog nižih noćnih i rano jutarnjih temperatura tokom leta je dolazlo do oaznog širenja simptoma.

„Primenom fungicidnih tretmana infekcija se uglavnom zaustavljala na starijim, eventualno srednjim listovima. To je uticalo na održavanje dobre kondicije lisne mase“, navodi Parađenović.

Zbog manjih prinosa prošle godine, ovog proleća proizvođači smanjili površine pod šećernom repom

Problemi u prošlogodišnjoj proizvodnji uticali su na proizvođače da ove godine smanje površine pod šećernom repom, pa je tokom proleća ovom kulturom posejano manje površina u odnosu na višegodišnji prosek.

“Najveći izazovi zabeleženi su tokom proleća zbog nestabilnih vremenskih prilika. Setva je trajala više od mesec dana, a deo površina je morao biti presejan usled izmrzavanja mladih biljaka. Dugogodišnji problem u proizvodnji predstavlja i zaraza fitoplazmom koju prenose cikade, ali je njen intenzitet ove godine značajno smanjen pravovremenim tretmanima protiv vektora”, kaže Živko Ćurčić, sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Klimatske promene, navodi, predstavljaju veliki izazov za domaću poljoprivrednu proizvodnju. Upravo zato Institut sprovodi brojne agrotehničke oglede. Fokus istraživanja je na optimizaciji dužine vegetacionog perioda, racionalnoj primeni mineralnih hraniva, kao i unapređenju zaštite od bolesti i štetočina.

“Dugogodišnjim izvođenjem ovih ogleda cilj je da se proizvođačima ponude jasne smernice za prilagođavanje klimatskim promenama, kako bi obezbedili stabilne prinose i održivu ekonomsku dobit, što je preduslov za dalji razvoj gazdinstava i unapređenje ukupne poljoprivredne proizvodnje”, objašnjava.

Za razliku od drugih kultura cena korena šećerne repe zna se unapred

Poljoprivredna proizvodnja je poslednjih godina pod snažnim pritiskom. Od izraženih suša do poremećaja na tržištu ratarskih kultura, kako u otkupu tako i u cenama.

“Ipak, cena korena šećerne repe poznata je unapred, što proizvođačima omogućava sigurniju kalkulaciju troškova i očekivanih prihoda. Dodatno, šećerna repa pokazala se stabilnijom u uslovima suše u poređenju sa sojom i kukuruzom. Zbog toga je realno očekivati da će se površine pod ovom kulturom u budućnosti stabilizovati na nivou od oko 30.000 hektara”, kaže Ćurčić.

Ove godine očekuje se prinos šećerne repe od oko 55 tona po hektaru, što je u nivou višegodišnjeg proseka, tvrde stručnjaci. Sadržaj šećera u korenu je iznad proseka, što bi značilo da bi i kampanja prerade šećerne repe trebalo da bude uspešna.