Može li pad marži da napuni tegle

Voće je u julu bilo čak 36 odsto skuplje u odnosu na isti period prošle godine, a cene povrća su 15 odsto više nego lane, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ekonomista Nenad Bumbić iz Potrošačkog savetnika krivca za visoke cene, pored suše, vidi i u nedostatku radne snage kao i u niskoj tehnološkoj opremljenosti naših proizvođača.

Kaže i da je uvoz jedan od razloga za više cene. Na pitanje kako naši potrošači biraju između, na primer, domaćeg, albanskog i severnomakedonskog paradajza, Bumbić se poziva na istraživanja Privredne komore i napominje da srpski potrošač robu bira na osnovu visine cene.

Deklarativni i ekonomski patriotizam

Zaključak je da su potrošači u Srbiji mnogo manje osetljivi na poreklo robe nego što su potrošači u Hrvatskoj, naveo je Bumbić.

"Ljude u Srbiji mnogo manje brine da li je nešto proizvedeno u Srbiji ili je uvezeno. Problem je što mi imamo deklarativni patriotizam, a ekonomski patriotizam kada dođe vreme da se nešto kupi onda mi više preferiramo ono što je jeftinije, ne želimo da platimo dodatu vrednost za lokalnu robu", kaže Bumbić i navodi da je zbog svih tih faktora pravljenje domaće zimnice postao luksuz koji se isplati samo onima koji proizvode sopstveno voće i povrće.

Na pitanje da li će vladina Uredba o snižavanju marži uticati na pad cene konzervirane i ostale hrane, kaže da ćemo dobiti isti rezultat kao i okolne zemlje koje su pokušale da na taj način reše visoku inflaciju.

Primer Rumunije

"Inflacija koja je u vezi sa cenama hrane nije karakteristična samo za nas. Podaci Evrostata pokazuju da su cene hrane porasle 40 do 50 odsto u prethodne četiri godine. Problem je što će se sa tim maržama kod nas desiti isto što i u Rumuniji. Tamo je prvih mesec dana bilo pada cena 10 do 20 odsto, a onda se posle pet meseci došlo do podataka da je ukupan efekat te akcije bio samo 0,6 odsto. Sada su se tamo cene ne samo vratile, nego su iznad nivoa na kome su bile", kaže Bumbić i napominje da je rešenje u povećanju konkurencije i domaće proizvodnje.

"Mi sa hranom imamo problem kao i sa tehničkom robom. Kada pogledate ko kontroliše uvoz i distribuciju, vidite da je to samo par kompanija. Kada imate samo par igrača na tržištu, jasno vam je šta će se desiti sa cenama i sa merom kao što je ograničenje marži. Mi nemamo dovoljno konkurencije i naši državni organi sa teškom mukom mogu da preduzmu neke mere. Istina je da smo imali pojedinačnih malih slučajeva baš što se tiče tehničke robe, da su izrečene neke kazne, ali kada pogledamo, naši državni organi nevoljni su da nekoga kazne", rekao je Bumbić.

Ko ima veliku nabavnu moć

Ukazuje i na to da najveći trgovinski lanac na malo ima najveće marže, ali da to ne znači da su njihove cene prema potrošačima najviše. To objašnjava snagom njihove nabavne moći.

"Oni imaju veliku nabavnu moć. Kada sednu da se dogovaraju oko ugovora, onda oni od proizvođača i dobavljača mogu da dobiju najpovoljnije cene, a drugi lanci koji imaju manju nabavnu moć i manji broj radnji, jednostavno nisu u stanju da od tih dobavljača dobiju tako povoljne uslove", ističe Bumbić i dodaje da je takvo ponašanje na tržištu dozvoljeno, ali pravi i paralelu.

"Slična je situacija i u odredbi zakona, koja kaže da je zelenašenje zabranjeno, ali nema kriterijuma o tome kada nešto postaje zelenašenje. Mi ovde imamo problem jasnih kriterijuma. To postaje ne samo nepoštena poslovna praksa nego i potpuno nezakonito u trenutku kada počinju da zloupotrebljavaju svoj dominantan tržišni položaj. Naravno da je potpuno legitimno da oni traže od nekoga bolje uslove i niže cene, ali problem je kada oni postanu toliko veliki da imaju dominantan položaj i da njima ne može da se kaže ne", zaključuje Bumbić.