Nervoza na Zapadu zbog pretnje pucanja "AI balona" – ko će zaraditi, a ko izgubiti "neverovatnu količinu novca"

Niz upozorenja u zapadnoj javnosti da su euforija i očekivanja od primene veštačke inteligencije možda preterani, u prvi plan su, umesto uobičajenog optimizma investitora i medija, istakli zabrinutost da bi investicioni bum mogao da se završi krizom i "zimom veštačke inteligencije", ili čak finansijskim slomom i pucanjem "balona".

Broker brokerske kuće "Momentum" Nenad Gujaničić rekao je za Internet portal RTS-a da je glavni razlog visokog vrednovanja tehnoloških kompanija veliko očekivanje od primene veštačke inteligencije i verovanje da je ovo tek početak ciklusa velikih ulaganja u izgradnji tehnološke infrastrukture.

"Tako će najveće tehnološke kompanije ove godine u infrastrukturu za veštačku inteligenciju uložiti preko 400 milijardi dolara, dok Envidija, koja je glavni dobitnik ovog trenda, očekuje da bi ova ulaganja u narednih pet godina mogla da dostignu nivo od tri-četiri hiljade milijardi dolara", navodi Gujaničić.

Za sada je Envidija jedini veliki dobitnik

Ključno pitanje, ističe, jeste kada će ta velika ulaganja doneti rezultate.

"Za sada je faktički jedini veliki dobitnik Envidija, koja je glavni snabdevač čipovima nekolicine velikih kompanija, koje dominiraju na tržištu pružanja klaud usluga", navodi Gujaničić.

Šta može da opravda velika ulaganja

Odgovor na to pitanje, kaže, leži u brzini usvajanja tehnološke inovacije, odnosno koliko će biti strma "S" kriva u prihvatanju nove tehnologije.

"Skoro tri godine od javnog pojavljivanja četbota Čet-dži-pi-tija, svedoci smo veoma frekventnog korišćenja veštačke inteligencije u svakodnevnoj upotrebi, dok bi sa investicionog aspekta primena VI morala da donese veliki rast produktivnosti linearno u svim biznisima kako bi aktuelna povišena vrednovanja bila opravdana", objašnjava broker.

Sulude vrednosti kompanija, koliki je rizik

Gujaničić se osvrnuo i na rizike koje nosi velika koncentracija kapitala u rukama nekolicine tehnoloških giganata.

Naime, vrednosti najvećih kompanija danas su zbunjujuće velike i mere se bilionima (hiljadama milijardi) dolara, pošto su u velikoj meri zasnovane na očekivanjima budućih dobitaka od VI, a ne toliko na trenutnim rezultatima. Tržišna vrednost ključnog proizvođača hardvera za razvoj VI "Envidije" (Nvidia) je oko četiri biliona dolara, i to je najvrednija kompanija na svetu.

"Još nakon svetske ekonomske krize 2008. godine, kada je faktički digitalizacija počela da uzima maha, tehnološke kompanije su preuzele primat. Danas su gotovo sve najveće kompanije po tržišnoj kapitalizaciji sa tehnološkim predznakom i ta koncentracija svakako nosi rizik po čitavo tržište ukoliko uslede okolnosti koje bi dovele do oštrog resetovanja njihovog vrednovanja", ocenjuje Gujaničić.

"Svetske sile lome koplja u polju VI, SAD će otvarati tržišta svojim kompanijama"

Gujaničić ukazuje i da je talas primene VI u bliskoj vezi sa (geo)politikom.

"Sama činjenica da SAD drži Kinu podalje od korišćenja najsofisticiranije tehnologije (bilo da su to čipovi Envidije ili ASML mašine za proizvodnju čipova) govori da će na ovom polju da se lome koplja među najvećim svetskim silama. A na sceni su faktički ostale samo SAD i Kina, sa minornim šansama drugih učesnika da budu ozbiljniji igrači u toj trci", ističe Gujaničić.

Za očekivati je, smatra, da će SAD svojim najvećim kompanijama otvarati vrata na tržištima drugih zemalja, koje će pre ili kasnije morati da grade tehnološku infrastrukturu za veštačku inteligenciju, a pritom će nastojati da održe dominantnu poziciju u razvoju te tehnologije.

"To su prilično konfliktni ciljevi i teško da mogu biti ostvareni, i pre će dovesti do jače reakcije konkurenata (poput kineskih kompanija) koje će internim snagama nastojati da se uključe u trku", kaže Gujaničić.

Pucanje "dot-com" mehura 2000. godine – sličnosti i razlike

Popularna su poređenja sa početkom dvehiljaditih, kada je pukao čuveni "dot-com" mehur. Tada se u internet kompanije enormno ulagalo, bez obzira na realne prihode, što je dovelo do kraha tržišta.

"Nije da nema i sada manjih kompanija sa prefiksom AI, koja imaju suluda vrednovanja. Međutim, ključna razlika leži u činjenici da su sada nosioci ovog trenda velike tehnološke kompanije, koje sa ovolikim kapitalnim ulaganjima listom zadržavaju visoku profitabilnost, a neke su uspele čak i da poprave profitne margine", objašnjava broker.

Poređenje sa 2008. godinom: Veći poremećaj svakako bi izazvao globalnu recesiju

Globalna finansijska kriza 2008. godine pokazala je da prekomerne spekulacije i sistemski rizici mogu da potresu celu privredu.

Gujaničić ukazuje da je tehnološki sektor postao dominantan u globalnim okvirima, pa bi eventualni sistemski poremećaji imali itekako velike posledice i na ostatak globalne privrede.

"Možemo videti i po našoj zemlji koja nije značajan globalni igrač u pružanju tehnoloških usluga, gde je ovaj sektor postao prilično jak i sa velikim udelom u ukupnoj privrednoj strukturi. Neki veći poremećaj svakako bi izazvao globalnu recesiju, s obzirom na to da su tehnološke kompanije nosioci rasta globalne privrede, a njihova kapitalna ulaganja samo u ovoj godini doneće privredi SAD između pola i jedan odsto rasta", smatra broker.

Pol Krugman i jedan alternativni scenario

Ekonomista i nobelovac Pol Krugman uporedio je nalet investicija u VI sa "dot-com" mehurom, ali je ocenio da će krajnji ishod možda biti sasvim drugačiji, zbog dve suštinske razlike između dva slučaja.

Naime, u vreme "dot-com" euforije u fokusu su bili mali, novi startapi, dok danas glavnu reč imaju imaju već etablirane gigantske kompanije; i što je još važnije, tada je tehnološki sektor bio relativno udaljen od politike, dok je danas Silicijumska dolina daleko bliža vladi. Krugman je ocenio: "Ovaj balon se može završiti — ne pucanjem, već velikim finansijskim spasavanjem tehno-braće (giant tech-bro bailout)".

Gujaničić ne veruje u takav scenario i ističe veličinu tih kompanija.

"Ne verujem u scenario propasti najvećih tehnoloških kompanija, a posebno njihovog spasavanja od strane države, s obzirom na to da je i najveći rizik aktuelnog momenta veličina ovih kompanija, koje su pojedinačno jače od većine država sveta, a svakako u zbiru i od same Amerike, koja im je omogućila plodno tle za ubrzani razvoj", zaključio je broker.