Marković: Bez vlasničke promene, NIS ostaje pod rizikom sankcija

Uprkos novom odlaganju američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS), neizvesnost oko budućnosti ove kompanije i dalje traje. Prema rečima stručnjaka za energetiku Željka Markovića, jedino trajno rešenje bilo bi preuzimanje vlasništva nad NIS-om od strane države, što trenutno nije realna opcija.

"Očekivano je da sankcije nisu stupile na snagu, jer nije došlo do novog zaoštravanja u odnosima između SAD i Rusije. Amerika i dalje nastoji da vrati Rusiju za pregovarački sto u cilju okončanja rata u Ukrajini. Ipak, uvek postoji opasnost da se te sankcije mogu, u nekom trenutku uvesti, ali mi se nadamo da se to neće desiti", navodi Marković.

On naglašava da sama pretnja sankcijama već dovodi u pitanje dugoročne ugovore i saradnju NIS-a sa stranim partnerima.

"Kada ste pod potencijalnim sankcijama, svi poslovni partneri postaju obazrivi, jer ne znaju da li će saradnja biti održiva. Jedino rešenje za NIS jeste vlasnička transformacija. Ukoliko bi NIS došao u okrilje naše države, ali to smo videli da nije tako lako izvesti, odnosno da nije u ovom trenutku moguće", kaže on.

Kako dodaje, jedina realna nada je da će doći do političkog dogovora između Rusije i Ukrajine, što bi moglo dovesti do smanjenja sankcionog pritiska. U tom kontekstu, podseća i na navode američkog predsednika Donalda Trampa da bi ukoliko se situacija smiri, određene sankcije mogle biti ukinute – što bi se, u optimističkom scenariju, moglo pozitivno odraziti i na položaj NIS-a.

Energetska stabilnost pred zimu

Komentarišući pripreme za grejnu sezonu, Marković ističe da je snabdevanje energentima u Evropi stabilno i da se ne očekuju veći poremećaji.

"Cena električne energije na berzama kreće se između 85 i 110 evra po megavat-času, što je u skladu sa prošlogodišnjim nivoima. Skladišta gasa u Evropi su popunjena preko 75 odsto i očekuje se da će biti potpuno spremna", objašnjava on.

Ipak, dodaje da će tok snabdevanja u velikoj meri zavisiti od temperature i zimskih uslova, kao i od funkcionisanja lanaca snabdevanja.

"Evropa ne može bez gasa. Nafta i naftni derivati su i dalje najveći energetski izvor, ali prirodni gas, električna energija i obnovljivi izvori takođe igraju veliku ulogu", dodaje on.

Cena struje raste – zašto i koliko

Marković podseća da najavljeno povećanje cene električne energije nije posledica same cene struje, već troškova mrežarine.

"Vrednost pristupa sistemu povećana je za 10 odsto, a cena distribucije za 16 odsto. Taj novac bi trebalo da bude usmeren na unapređenje i izgradnju mrežne infrastrukture, što je ključno za stabilnost energetskog sistema", kaže on.

Takođe, EPS nastoji da se što manje oslanja na kredite, a više ulaže sopstvena sredstva u nove kapacitete, što je, po njegovom mišljenju, dobar pravac.

Zaštita ugroženih – važnija nego ikada

Marković napominje da će izmena donje granice za potrošnju (sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati) pogodovati smanjenju subvencija, ali i uticati na znatan broj potrošača.

"Procenjuje se da će nova mera pogoditi između 7 i 10 odsto domaćinstava, zavisno od zime i nivoa potrošnje. Za te građane povećanje računa biće između 14 i čak 32 odsto", navodi on.

On ističe da bi bilo racionalnije da je ta mera stupila na snagu nakon grejne sezone, kako bi građani imali više vremena da promene način grejanja.

"Prelazak na drugi sistem grejanja zahteva ulaganja i vreme. Ovako će neki građani biti zatečeni", upozorava gost Jutarnjeg dnevnika.

Marković naglašava i potrebu za boljom kontrolom trošenja sredstava, kako bi novac od povećanja cena zaista stigao do najugroženijih.

"Moraju se jasno definisati kriterijumi za dobijanje državne pomoći. Pored toga, neophodno je kontrolisati i državna preduzeća da se novac ne troši nenamenski", ističe on.

Prema njegovim rečima, 2023. godine oko 168.000 domaćinstava u Srbiji bilo je obuhvaćeno merama zaštite kao energetski ugroženi kupci, dok je danas taj broj upola manji. Cilj je da se ponovo proširi krug korisnika.

Energetsko siromaštvo – globalni problem

Marković podseća da čak 3,6 milijardi ljudi širom sveta pati od neke vrste energetskog siromaštva.

"U Podsaharskoj Africi i delovima Azije, više od 80 odsto stanovništva nema ni osnovni pristup električnoj energiji. To je globalni izazov koji zahteva zajedničke politike i investicije", zaključuje on.

Celo gostovanje Željka Marković možete pogledati u videu na početku teksta.