Svet na "zelenoj" raskrsnici – Srbija povećala udeo obnovljive energije, iz dva izvora

Svet je duboko zakoračio u proizvodnju čiste energije i izveštaji pokazuju da su gotovo izjednačeni kapaciteti za proizvodnju zelene energije sa kapacitetima fosilnih goriva. Sa druge strane, najnoviji izveštaji pokazuju da na globalnom nivou investicije u obnovljivu energiju kasne za zacrtanim ciljevima.

Srbija je povećala udeo obnovljive energije, pre svega iz sunca i vetra. Ima 11 vetro-parkova, 198 manjih solarnih elektrana i 5.120 onih koji sami proizvode struju iz energije sunca. Ali u skladu sa globalnim trendovima, beleži se blago usporavanje gradnje novih kapaciteta čiste energije posebno u zemljama u razvoju.

Direktorka udruženja "Obnovljivi izvori Srbije" Danijela Isailović kaže za RTS da se svet nalazi na raskrsnici kada je reč o zelenoj energiji.

"Podvlači se crta u odnosu na ono šta je na svetskom klimatskom forumu, KOP-u 28, pre skoro dve godine predloženo a šta se zaista može uraditi. Tada su u Dubaiju postavljeni vrlo ambiciozni ciljevi, a to je da se utrostruči udeo obnovljivih izvora energije i da do 2030. godine imamo čak novih 11 teravata kapaciteta obnovljivih izvora energije“, podseća Isailovićeva.

Kako dodaje, sada je na nacionalnim vladama svih država učesnica tog svetskog klimatskog foruma je da usaglase svoje energetske, klimatske planove i ciljeve.

"Do prošlog meseca, kada je napravljen presek, svega 22 države su uskladile te svoje ciljeve, među kojima je samo njih pet van Evropske unije to učinile. Ni najveći igrači poput Kine i SAD nisu uskladili svoje ciljeve, tako da negde do kraja septembra očekuju se neki pomaci, kaže Isailovićeva.

Tržište radne snage 

Kako tvrdi za razliku od zemalja članica EU, Srbija nema problema sa deficitom radne snage u sektoru obnovljive energije, bar što se tiče nekih opštih poslova

"Kada neki naš član raspiše konkurs za radno mesto, bilo da je u pitanju rukovodilac projekta ili administrativni posao, stižu stotine prijava za jedno radno mesto. Mi, kao udruženje svakodnevno dobijamo upite, naročito od mladih ljudi koji su tek završili fakultete, bilo tehničke, bilo neke društvene, da li ima radnih mesta ili bar mesta za volontiranje, navodi direktorka "Obnovljivih izvora Srbije".

Kao što je i očekivano, kaže Isailovićeva, inženjeri su najtraženiji.

Ukazuje na to da je Kina, nekada najveći zagađivač, apsolutni lider u proizvodnji obnovljive energije u svetu, a sada je najveći proizvođač čiste energije.

"Kina zauzima polovinu svetskih kapaciteta solarne energije, takođe su vrlo ambiciozni u sektoru energije vetra. SAD su na drugom mestu. Što se tiče Evrope, Nemačka je neprikosnoveni lider, za njom idu Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija, Italija", kaže Isailovićeva.

Stanje zelene energije u Srbiji u odnosu na EU

Udeo obnovljive energije u ukupnoj proizvodnji u Evropskoj uniji, prema podacima Evrostata, je 44,7 odsto.

Evropska asocijacija za energiju vetra "Vind Jurop“ kaže da vetar daje 19 odsto električne energije, solarni paneli nešto manje, ostalo su hidroelektrane i geotermalni izvori.

Prema rečima Isailovićeve, Srbija, zahvaljujući svojim starim hidroelektranama, 38 odsto struje dobija iz obnovljivih izvora. Cilj je da se do 2030. dostigne 45 odsto i novih 3,5 gigavata do 2030. godine.

Isailovićeva očekuje da ćemo do kraja godine od instaliranih vetroparkova i solarnih elektrana dobijati jedan gigavat električne struje.

Prema njenim rečima, neizvesno je da li će se ispuniti cilj od 3,5 megavata do 2030. godine. Upitno je jer se investitori i ceo sektor suočavaju sa velikim izazovima, neki su zajednički s ovim evropskim i globalnim, a neki su specifično naši, objašnjava Isailovićeva.

Naglasila je da se od trogodišnjeg aukcijskog plana, samo vetropark "Crni vrh" gradi.

I Elektroprivreda Srbije gradi solarne i vetro-parkove ali Isailovićeva kaže da od tog preduzeća očekuje mnogo više ulaganja.

"Solarna elektrana 'Petka' puštena u operativni rad. Nadamo se da će uskoro vetroelektrana 'Kostolac' takođe proizvesti prve zelene megavate", zaključuje Danijela Isailović.