Otresišta na banatskim njivama papreno plaćena, a ne rešavaju problem blata na putu

Blato na putu izaziva klizanje i predstavlja opasnost za sve učesnike u saobraćaju.

"Nailazak na blato je gore od nailaska na led. Na ledu je bolji koeficijent prianjanja pneumatika nego na blatu, što znači da se automobilom lakše upravlja i koči na ledu nego na blatnjavom kolovozu", upozorava profesor Milan Vujanić, predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja.

Da bi automobil mogao da koči ili skrene, kaže, gume moraju da imaju trenje, a ono je najniže kada se naiđe na blato.

"Mokar kolovoz smanjuje trenje za 20 odsto, a kada se naiđe na blato nemate bukvalno nikakvu mogućnost da upravljate vozilom. Zbog toga je i obaveza poljoprivrednika da pre izlaska traktorima na kolovoz skinu blato sa točkova ili da, ako iznesu blato na kolovoz, očiste taj kolovoz", dodaje profesor Vujanić.

Otresišta koja ne otresaju blato sa točkova

Stručnjaci upozoravaju da zaustavni put na blatnjavoj podlozi može da bude duži od 35 metara, što je dvostruko više nego u uslovima kada je put suv ili mokar.

Da bi se pomoglo poljoprivrednicima da očiste traktorske gume od blata u opštini Žitište, Nova Crnja i gradu Zrenjaninu postavljena su otresišta. Međutim, ona, čini se, prave veći problem nego što koriste proizvođačima.

"Mi smo otresišta testirali pod nepovoljnim uslovima, po kiši i blatu. Pokazalo se da su ona nefunkcionalna i rizična. Preterali smo traktore preko njih, ali se ništa od blata nije otreslo. Sve blato smo istresli na put, pa smo morali da zovemo vatrogasce da to blato skinu sa puta da ne bi došlo do nezgode", kaže Saša Tomas, predsednik udruženja "Banatska crnica".

Slična iskustva imaju i poljoprivrednici iz Aradca.

"Traktor sa dve prikolice ne može da se popne na to otresište. Ni traktor sa plugom od četiri brazde, prevrtačem, ne može da se popne, jer bi zakačio atarski put zbog uspona. Ne može ni setvospremač, a da ne govorim za kombajn. Brzina pri prelasku tog otresišta mora da bude pet kilometara na sat. Pri toj brzini ništa blata ne otpadne sa točkova", navodi Dejan Rakić, poljoprivrednik iz Aradca.

Nekoliko otresišta uklonjeno, ne zna šta će biti sa njima

Problem je i što zbog toga što ne mogu da ih koriste, proizvođači prilikom izlaska na put moraju da obilaze postavljena otresišta i tako gaze tuđe njive.

Iz atara Perleza tri takva otresišta su uklonjena nakon što se zemljoradnička zadruga iz sela obratila MUP-u, Opštini i Mesnoj zajednici.

"Nismo dobili nikakve zvanične odgovore, a nezvanično je bilo rečeno da će pokušati to da isprave. Poslali su bagere da to ukopavaju da to bude ravno sa zemljom", objašnjava Vojislav Malbaški, poljoprivrednik iz Perleza, i dodaje da su metalni navozi uništavali gume na traktorima.

"Kolege su kidale krampone na gumama. Poljoprivrednici su zaustavili izvođače radova, koji su, mislim, bili iz Rume. Nakon nedelju dana pojavile su se mašine firme koja je to postavljala i uklonile su otresišta", dodaje.

Plaćeno više od 50.000 evra po otresištu

U Zrenjaninu je, kažu poljoprivrednici, postavljeno jedanaest ovakvih otresišta, a svako do njih je plaćeno 58.000 evra. U Novoj Crnji četiri za koje je plaćeno čak 280.000 evra.

"Mi smo se raspitivali i stručnjaci su nam rekli da to ne može da košta više od 10.000 ili 12.000 evra po komadu", kaže Tomas.

Ni pre, ni prilikom postavljanja otresišta poljoprivrednici nisu konsultovani.

"Niko, bar što se tiče Aradca, nije pitao poljoprivrednike gde da se postave otresišta. Oni su ga postavili na atarski put koji koristi možda 40 posto poljoprivrednika, a mi imamo najmanje četiri atarska puta koje koriste svi aradački poljoprivrednici", objašnjava Rakić.

Ni u gradu Zrenjaninu, niti u opštini Nova Crnja nismo uspeli da saznamo da li postoji rešenje za problematična otresišta i šta će biti sa onima koja su uklonjena iz atara. Poljoprivrednici su imali malo više sreće od nas.

"U lokalnoj samoupravi nam je objašnjeno da je to finansirala Pokrajina, da Opština Nova Crnja nije učestvovala u svemu tome i da su njima vezane ruke", objašnjava Tomas.

Kaldrma najbolje rešenje

Ni od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu nema odgovora na pitanja ko je poručio postojeća otresišta i šta će biti sa njima, kao ni da li će deo novca od 440 miliona dinara, koliko je ove godine odvojeno za uređenje atarskih puteva u Vojvodini, biti uložen u ista ovakva otresišta.

Poljoprivrednici kažu da je za otresanje blata sa guma najbolja kaldrma koja bi bila duga 300 do 400 metara pre izlaska na put.

"Blato najbolje otresa vibracija. Za 280.000 evra koliko su plaćena otresišta u našoj opštini svaki prilaz magistralnom putu mogao je da dobije od 200 do 400 metara tucanika, čime bi se blato sa točkova mašina bolje otresalo", tvrdi Tomas.

Za sedam godina zbog blata na putu poginulo 36 ljudi

Prema zvaničnim podacima MUP-a u periodu od 2016. do 2023. zbog blata na putu u saobraćanim nezgodama poginulo je 36 ljudi, a 416 je povređeno. Siva statistika svakako je višestruko bolnija. Advokat Damir Okanović kaže da je to najčešće statistika u kojoj se kao uticajni faktor saobraćajne nezgode navodi neprilagođena brzina vozača stanju i osobinama kolovoza.

"Da li su vozači u obavezi da očekuju blato na kolovozu i da tome prilagođavaju brzinu? Odgovor daje načelo uzajamnog poverenja u saobraćaju. To načelo određuje da učesnik u saobraćaju koji se pridržava saobraćajnih propisa, ima pravo da očekuje od ostalih učesnika u saobraćaju da se i oni prodržavaju saobraćajnih propisa", objašnjava Okanović i dodaje da se to očekivanje odnosi i na one koji održavaju puteve.

"To znači da vozač ima pravo da očekuje da svaki traktorista ispuni svoju zakonsku obavezu i ne iznosi blato na kolovoz, a ukoliko je već traktorista neodgovoran da će lice koje održava puteve očistiti kolovoz", precizira.

Ako se blato nađe na putu svakako su, objašnjava, ugorženiji vozači dvotočkaša, jer se oni lakše desabilizuju od četvorotočkaša.

"S druge strane vozači dvotočkaša nemaju ništa sem zaštitne opreme što može da ublaži sudar sa drugim vozilom, pad na kolovoz ili sletanje sa puta", kaže Okanović.

Kaznena politika

Za iznošenje blata na kolovoz predviđene su kazne od 10.000 do 50.000 dinara. Ukoliko dođe do saobraćajne nezgode usled blata na kolovozu, primarna krivična i građanska odgovornost jeste na vozaču traktora koji je blato izneo na kolovoz.

"To znači da ukoliko neko smrtno strada u saobraćajnoj nezgodi izazvanoj blatom na kolovozu, traktoristi preti kazna zatvora u trajanju do 15 godina. Takođe, vozač, ali i vlasnik traktora snose u takvim slučajevima i obavezu nadoknade materijalne i nematerijalne štete koja je nastala, osim ukoliko za traktor postoji zaključena polisa osiguranja od odgovornosti za štetu trećim licima, što je u praksi retkost kada su u pitanju traktori", navodi advokat.

Ti iznosi su u praksi po pravilu veoma veliki i neretko premašuju vrednost celokupne imovine vozača traktora kao što su kuća, zemlja, mašine i oprema. Nepostojanje otresišta ili njihova nefunkcionalnost ne oslobađa traktoriste od zabrane iznošenja blata na kolovoz. Sa otresištem ili bez otresišta, ali svakako bez blata na kolovozu.