Ukoliko ne bude kiše u narednih nekoliko dana, na mnogim parcelama neće biti soje i kukuruza

Pre samo tri nedelje ratar Nebojša Petkanić zadovoljno je obilazio svoje parcele. Osim što je očekivao odličan rod pšenice, nadao se da će za prolećne kulture ova godina biti mnogo bolja nego prethodna. Danas, međutim, kukuruz i suncokret na njegovim njivama izgledaju, kako sam kaže, jako loše, jer kiše nije bilo duže od mesec dana.

"Kukuruz stvara klip, ali nema vlage da ga formira. Biljke su počele da podgorevaju odozdo. Da bi bilo šta bilo od ovih biljaka kiša bi trebalo da padne danas, sutra, prekosutra. Sve posle toga ja mislim da je kasno. Po meni već ima njiva kukuruza na kojima neće biti ništa, da im ni kiša ne može pomoći", objašnjava Nebojša Petkanić, poljoprivrednik iz Elemira.

Ulaganja su, dodaje bila velika, minimum 100.000 dinara. I to, ako se ne plaća zakup. Bez formiranih klipova biljke neće moći da se iskoriste ni za silažu.

"Mislim da će to biti tarupanje, tanjiranje i da idemo u sledeću godinu kako znamo i umemo", navodi Petkanić.

Suncokret zaostaje u razvoju, ali bi prinosa, ipak, trebalo da bude

Da u zemljištu nema vlage, potvrđuju i pukotine koje su široke i po nekoliko centimetara. Malo bolja situacija od kukurza je kod suncokreta.

"Ni tu se, ako se ovakvo vreme nastavi, ne očekuje neki prinos. Jeste da je to topljoljubiva biljka, ali od čega da nalije zrno. Ranija setva je u fazi cvetanja, ako ne bude kiše nešto će naliti i tu bi eventuano mogao da se očekuje prinos do dve tone po hektaru. To je opet više, nego na kukuruzu gde neće biti ništa. Teško mi je to da kažem, ali tako je", kaže Petkanić.

Može li se šteta umaniti navodnjavanjem i osiguranjem od suše

Problem navodnjavanja je teško rešiv, ističe, jer su parcele male.

"Puno bi bunara trebalo. Kanalske mreže nema, a i tamo gde je ima kanali su suvi. Bar kod nas u ataru. Pre će biti da ćemo odustati od kukuruza, nego da ćemo uspeti da navodnjavamo", kaže poljoprivrednik iz Elemira.

Dodaje da useve osigurava od grada i požara, ali ne i od suše.

"Osiguranje od suše, koliko ja znam važi samo ako se proglasi elementarna nepogoda od suše, a to se nikada ne desi. To je skupo i ako se ne proglasi elementgarna nepogoda ne vredi ništa", objašnjava.

Biljke trenutno preživljavaju jer nema tropskih noći

Stručnjaci kažu da je u poređenju sa prošlom godinom, ove za isti period pala slična količina kiše, ali je raspored padavina drastično drugačiji.

"Ove godine smo imali veće količine padavina u maju i to je ta količina vlage koja je u prvoj dekadi juna davala dobar izgled biljkama. Međutim, od 10. juna se situacija menja. U junu smo imali u Srednjem Banatu 2,8 litara kiše, što je jako malo. Ako tome dodamo temperaturu koja je za dva stepena veća nego lane, onda vidimo da je mesec mnogo topliji nego prošle godine", kaže Snežana Parađenović iz Prognozno-izveštajne službe RC Zrenjanin.

Dodaje da biljke trenutno jedino održavaju noćne temperature koje ne idu preko 22-23 stepena.

"Tokom noćnih perioda se voda akumulira i deponuje u sredinu biljke. Kukuruz koristi tu vlagu za minimjum života", objašnjava.

Upozorenje na sušu

I iz RHMZ-a stižu upozorenja na sušu. Dosadašnji uslovi značajno su smanjili vlagu u zemljištu. Prema prognozi SPI indeksa, u narednom periodu očekuje se nastavak suvog i veoma toplog vremena, što će dodatno smanjiti vlagu u površinskom i dubljem sloju zemljišta. Kako ratarske kulture ulaze u kritičnu fazu razvoja, suša bi mogla značajno umanjiti prinos.

"Kukuruz se trenutno nalazi u fazi metličenja. Odbacuje svoje organe za oplodnju i to je kritičan trenutak koji zahteva kišu, a kiše nema. Kukuruzu je, u toku vegetacionog perioda, potrebno između 300 i 500 litara kiše po metru kvadratnom. Ako bismo sada napravili presek, od početka setve do danas ta količina padavina je vrlo mala i kreće se oko 40-50 litara po metru kvadratnom", kaže Žarko Galertin, agroekonomski analitičar.

Još jedna loša godina u poljoprivredi dodatno bi oslabila proizvođače

Zalivni sistemi bi samo delimično rešili probleme ratara.

"Na visoke temperature vi teško možete da utičete bilo kakvim merama. Možete na vlagu u zemljištu, putem navodnjavanja, ali i taj posao zahteva ozbiljnu analizu kapaciteta naših vodnih resursa. Vi imate sada veoma niske vodostaje reka, tako da je vrlo problematično. Mi jedva da imamo oko tri posto površina pod zalivnim sistemima, što nas svrstava među zemlje sa najmanjim zalivnim površinama u Evropi", podseća Galetin.

Prošle godine je, kaže, na mernoj stanici u Rimskim Šamčevima, gde su ogledna polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, u julu je bilo samo 3,5 litara kiše po metru kvadratnom. U avgustu je to bilo tek 1,3 ili 1,4 litre. Ako se ovakav scenario ponovi i ove godine svi će biti u problemu. I država i proizvođači.

"To bi značilo nekoliko vezanih loših godina u poljoprivredi, što utiče na investicioni potencijal proizvođača i njihovu ekonomske kapacitete. Kada tri godine radite bez zarade, to je problem", ističe Galetin.

Ni štetočinama ne prijaju visoke temperature

Visoke temperature sprečile su veću pojavu šteta od bolesti i štetočina.

"Imali smo prilično visoku pojavu sovica gama koja oštećuje lisnu masu. I kukuruzni plamenac je imao raniji izlet. Veća šteta od ovih štetočina nije zabeležena jer su se kod obe vrte zbog visokih tempratura jaja sušila", objšanjava Snežana Parađenović.

Na kukuruzu se trenutno mogu videti štete od kukuruzne zlatice.

"Dolazi do izgrizanja svile, kao da je makazama odsečena, i struganja lista. Jako karakteristično za ovu godinu je bio napad vaši na svim usevima. Zbog žetve pšenice, u toku je i prelet cikada na prolećne useve", dodaje.

Proizvođači se okreću kulturama kojima suša manje može da našteti

Rešenja za kukuruz se poslednjih godina traže u hibridima ranije grupe zrenja, upravo da bi se pobeglo od suša u avgustu. Takođe, proizvođači menjaju i svoju setvenu strukturu.

Prošle godine je pod pšenicom bilo oko 540.000 hektara, a ove godine je posejano više od 600.000 hektara.

"To je zato što je ova kultura donela veće prinose od ostalih, a poljoprivrednici se okreću onim usevima koji nose manje rizike. Naravno, da se neće preko noći odustati od kukuruza, koji je, tradicionalno najprisutniji na našim poljima, ali ja se sećam da je pre 10 ili 15 godina kukuruz zauzimao oko 1,2 miliona hektara. U međuvremenu se to smanjivalo da bi ove godine on posejan na oko 900.000 hektara", podseća Galetin.

Soja je godinama bila na nivou od oko 250.000 hektara, a sada je ispod 200.000 hektara. S druge strane površine pod suncokretom se poslednjih godina povećavaju.