Nova neizvesnost oko sankcija NIS-u; Lukić: Vašington i dalje ima sluha za naše argumente

Srbija je uputila zahtev američkoj administraciji za novo odlaganje sankcija NIS-u na šest meseci. Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić izjavio je za RTS da su male šanse da Vašington donese odluku koja bi bila nepovoljna po Srbiju. Ističe, takođe, da su i sve oči u svetu zbog ratnih dejstava uprte u Ormuski moreuz jer bi njegovo zatvaranje dovelo do nestabilnosti snabdevanja naftom.

Vašington je do sada dva puta, na po 30 dana, prolongirao primenu sankcija NIS-u, a poslednja odluka ističe u petak, 27. juna u ponoć — odnosno, zbog vremenske razlike, u subotu u 6 sati ujutru po našem vremenu.

Odlaganje je za Srbiju veoma važno, jer se svetsko naftno tržište, pod pritiskom ratnih sukoba, suočava sa sve većom neizvesnošću snabdevanja.

Više o ovoj temi sa profesorom Lukićem razgovarala je Ružica Vranjković.

Velimir Lukić, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, izjavio je da smo do sada imali sreće i razumevanja od strane američke administracije i OFAK-a (OFAC), te sankcije nisu stupile na snagu.

"Kurs u prethodnim odlučivanjima, kada su sankcije odlagane, ukazuje da se naši argumenti uzimaju u obzir. Male su šanse da će biti doneta odluka koja je nepovoljna po nas. Čini mi se da je najrealniji scenario odlaganje od dva meseca, a ako bude više od toga — to bi bilo odlično", naveo je Lukić.

Prema njegovim rečima, američka administracija je trenutno fokusirana na situaciju u Iranu i nepokolebljiva je u stavovima oko iranskih nuklearnih pregovora.

Sve oči uprte u Ormuski moreuz

Lukić naglašava da je najveća globalna pretnja po pitanju energetike situacija u Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi između 20 i 30 odsto svetske nafte i tečnog gasa.

"Nisu sve zemlje jednako ugrožene. Kina, Indija i druge azijske zemlje koje su najviše zavisne od nafte i gasa su u najvećem riziku. Evropa zavisi od tečnog prirodnog gasa koji dolazi iz Katara", objašnjava Lukić .

Ističe da bi eventualno zatvaranje Ormuskog moreuza - usled miniranja ili artiljerijskih napada - izazvalo dodatnu nestabilnost i ugrozilo snabdevanje Evrope.

"Ako cena nafte raste zato što Iran, Irak i Saudijska Arabija imaju probleme sa isporukom, logično je da raste i cena tečnog gasa. Ipak, čini se da tržište trenutno pokazuje znake smirivanja, i ne bi trebalo da bude velikih oscilacija", dodaje Lukić.

Izražava i bojazan zbog mogućih činova otpora ili odmazde, kao što su sporadična bombardovanja, koja bi mogla dodatno raspiriti već trusnu situaciju.

"Amerika će lakše pronaći snabdevače i popuniti rezerve, jer je u poslednjim decenijama duplirala proizvodnju nafte. Najugroženije su Evrope i Azija", zaključuje Lukić.