Rast minimalca pod lupom – domaći privrednici upozoravaju na rizike

Više od 400 članova Unije poslodavaca, mahom iz domaćeg privatnog sektora odgovorilo je na pitanja iz ankete o tome kako bi rast minimalne cene rada mogao da utiče na njihovo poslovanje. Dok su predstavnici kompanija iz većih gradova imali blaži stav o najavi da bi "minimalac" sa 475 evra mogao do 1. oktobra da poraste na 500, a do Nove godine i na 550 evra, firme iz istočne Srbije ne gledaju blagonaklono na tu meru. Napominju da bi povećanje minimalca moglo da ugrozi postojeća radna mesta.

"Pokazalo se da samo 16,8 odsto privrede koja je anketirana potpuno podržava i smatra da je potpuno opravdano povećanje minimalne zarade u nekom kratkom roku", rekao je za RTS Ivan Đoković iz Unije poslodavaca.

Bez podrške države, povećanje minimalca ugrožava radna mesta

Đoković dalje navodi da 83,2 odsto smatra da to nije moguće, odnosno da je moguće uz neke rizike, i da bez pomoći države u vidu investicija ili rasterećenja poslovanja, da nije u potpunosti izvodljivo.

Takođe, 27 odsto smatra da je to rizično i da je teško u ovom trenutku, a 21 odsto smatra da je to neizvodljivo i neprihvatljivo za njihov volumen poslovanja, a 35 odsto kaže da to može da se podrži, ali uz administrativnu i drugu podršku države, precizirao je Đoković. 

Na pitanje kako bi se povećanje minimalca odrazilo na ukupnu privredu i državni budžet, budući da kada se povećava minimalac, država povećava i neoporezivi deo na zarade, Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta Srbije ističe da mu je neobično to što je Vlada izašla sa srednjeročnim planom povećanja minimalne zarade, mimo Socijalno-ekonomskog saveta.

Socijalno-ekonomski savet je institucija u okviru koje bi trebalo da se vode pregovori i o minimalnoj zaradi. Bitno je da se držimo tih institucionalnih okvira zato što u tim pregovorima, na osnovu nekih objektivnih parametara i analiza kao što je npr. kretanje produktivnosti domaće privrede kao što su kretanja troškova života, može da se dođe do iznosa minimalne zarade koja će doneti najveći mogući boljitak, a da se istovremeno ne ugrozi opstanak radnih mesta, izjavio je Minić i dodao Srbija ima strukturni problem jer od 2018. godine plate rastu mnogo brže od produktivnosti.

Kumulativno i dvostruko više, što posredno dovodi do odlaska stranih investitora iz Srbije.

Kome je naklonjenija država?

Sagovornici RTS-a ističu da domaći i strani investitori zvanično jesu u istom položaju kada se radi o pravu na subvencije. Međutim, napominju da to u praksi nije uvek baš tako. Da je država malo naklonjenija strancima koji uz to imaju i dodatnu podršku svojih konzularnih predstavništava.

Što se tiče ostalih izazova s kojima se domaći privrednici suočavaju, anketa Unije poslodavaca je pokazala da su to nedostatak likvidnih sredstava koje bi trebalo da plasira bankarski sektor, nedovoljna podrška države kroz subvencije za novu opremu i nove tehnologije kao i lažna bolovanja, preplaćenost, te nedostatak podrške obrazovnog sistema koji bi trebalo da školuje kadrove u skladu sa potrebama tržišta.