Stručnjak sa Bejstrita Miloš Vuković: Trgovinski rat Amerike i Kine dobiće – Evropa

Ova 2025. godina mogla bi da bude ekonomski prelomna i za Srbiju i za svet. Ako američki predsednik Donald Tramp ovih dana carine lomi preko kolena, u nameri da slomi Kinu, šta će sve na finansijskim tržištima širom sveta uspeti da polomi?

Kada je počela kovid kriza, Miloš Vuković, potpredsednik za investicije u RBC Global Asset Management i jedan od naših najvećih stručnjaka za finansijska tržišta u svetu, prognozirao je da će azijske zemlje proći bolje od zapadnih, da će Evropa proći teže, a zemlje u razvoju najteže. U Beograd je stigao pravo sa Bejstrita (Bay Street), što je kanadska verzija Volstrita. 

Vi ste potpredsednik Odeljenja za investicije RBC Global Asset, a to je jedna od najvećih investicionih banaka u Kanadi. Ako bih Vas sada pitala da nam isto ovako jednostavno objasnite ko će u ovim trgovinskim ratovima da dobija, ko da izgubi, šta biste rekli?

– Pre nego što odgovorim direktno na pitanje, treba objasniti šta u stvari Amerika i Trampova administracija hoće da postignu ovim trgovinskim ratom. On ima četiri cilja. Jedan je da smanji deficit i spoljni dug. Deficit je u visini oko šest odsto od bruto društvenog proizvoda, a dug oko 121 odsto od BDP-a.

I po tome, jedino Italija i Japan imaju veći dug. To je neodrživo i uostalom Tramp je i dobio ove izbore na platformi da smanji taj deficit i dug. To smanjuje fleksibilnost ulaganja vlade.

Drugi cilj je globalizacija, odnosno usporenje. Oni smatraju da postoje pobednici i gubitnici u procesu globalizacije i sebe vide u onom drugom kampu i oni mere uticaj globalizacije na svoje tržište, tako što mere učešće industrijske proizvodnje u bruto društvenom proizvodu koji je pao sa 30 odsto posle Drugog svetskog rata na 10 posto sada. I posebno pridaju značaj 2001. godini kada je Kina primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kad se prati trend, on je bio pravolinijski od Drugog svetskog rata do danas. Ne postoji neki brži pad od 2001. godine.

Onda oni hoće da smanje svoj udeo u finansiranju troškova odbrane NATO-a i zato su sada insistirali da druge zemlje povećaju svoj udeo od dva do pet odsto. Amerika trenutno pokriva tri četvrtine troškova NATO-a i to je veliki deo njihovog budžeta, tako da na taj način hoće da smanje i svoj dug.

Četvrti cilj je da uzmu kontrolu nad granicama i smanje tu ilegalnu imigraciju koja ulazi u zemlju.

Hoće li sve to biti moguće, jer nama sa strane deluje da uvek američka administracija funkcioniše brže, da je brža od evropske koja je troma. Ali sada nam nekako sa dolaskom Donalda Trampa na vlast, ovo deluje kao politika "što na um, to na drum".

– Tako je. Kada posmatramo, recimo, investiranje, Čarli Manger i Voren Bafet, poznati investitori su se zalagali za sledeću metodu: isto tako je važno doneti dobru odluku kao izbeći loše odluke. Ako investirate u akcije neke kompanije, izbegavaćete one kompanije koje nemaju profit, koje mogu da bankrotiraju, izbegavaćete kompanije koje su precenjene. I na taj način povećate svoj uspeh.

A kada to primenimo na Trampa i njegovu administraciju, treba da pogledamo koje to oni odluke donose i na koji način žele da postignu ciljeve i gde mogu da naprave greške.

Prvo, oni bi trebalo da izbegnu povratak inflacije i treba da se zalažu za smanjenje kamatnih stopa i povećanje stranog kapitala. Međutim, ove mere koje su doneli, kao što je povećanje carina, upravo čine suprotno. Carine mogu u kratkom roku da povećaju njihove državne prihode, ali one su inflatorne i neko mora to da plati, platiće potrošači i proizvođači i to podiže cene.

A hoće li Kina u ovom trgovinskom ratu da izgubi kako to Tramp očekuje?

– Za sada ne izgleda tako. Mislim da oni čak imaju neku prednost, zato što se Tramp povuče kad god se vidi neka negativna reakcija tržišta.

U aprilu ili početkom maja, kada je povećao Kini carine na 140 posto, odjednom su kamate skočile i prinos na obveznice. I on je bio osetljiv na to. Skočile su čak na četiri i po odsto, skoro pet odsto. I to povećava kamatu i otplatu duga. Tako da se on odmah povukao.

Sada je smanjio Kini carine na 40 odsto. Sad su odložili do nekog jula ili 11. avgusta, konačni dogovor. Ali već sam danas čitao da Kina gubi strpljenje, smatra da je Tramp već prekršio neke dogovore i mislim da kineski narod, njihova priroda može mnogo više da izdrži pritiske nego što to može američka.

Mi se ovde često pitamo kako će finansijska tržišta, kako će berze da odreaguju na Trampa. A recimo, vama su financije u krvi. Čitala sam u jednom štampanom izdanju magazina Biznis, gde vi kažete da je Vaš otac bio bankar, da vaša supruga radi na Bejstritu, da je vaša ćerka takođe u finansijama, jedino sin nije. Objasnite nam kako će tržište kapitala reagovati sada na sve ovo što radi Tramp.

– Mi smo globalna firma, znači mi ulažemo globalno i odlučujemo kako da uposlimo kapital u raznim regijama. I kad pogledamo tržišnu kapitalizaciju svih kompanija u svetu, 70 posto je alocirano na Ameriku. Tamo su najvrednije kompanije na svetu.

Oni su porasli posle velike finansijske krize sa 50 na 70 odsto. Znači, Amerika je imala nenormalan rast u zadnjih 15 do 20 godina, i ja mislim da će doći sada do kretanja u suprotnu smeru. Mi već lociramo deo našeg kapitala van Amerike, više smo orijentisani na Evropu i Aziju.

Kada pogledate vrednost kompanija, recimo u Americi, gleda se kolika je njihova zarada, pa koliko puta, znači 22-23 puta su vredne američke kompanije, dok su u Evropi to svega 14-15, u Kanadi 12 odsto, tako da tu su mnogo veće mogućnosti, kao i u razvijenim zemljama.

Vi radite u Odeljenju za procenu rizika, investicije, procenjujete koliki je rizik za ulaganje gde na svetu, vi upravljate tuđim milijardama. Dakle, kad treba da odlučite gde ćete uložiti tuđe milijarde, vi ih sada ređe plasirate u Ameriku.

– Zato što je njihov očekivani prinos manji nego u drugim regijama. I to je ono što sam rekao što investitori gledaju. Kako da izbegnemo grešku i da izbegnemo da izgubimo pare. Znači veća je mogućnost van Amerike.

A gde su veće zarade van Amerike?

– Veće su sada u Japanu. Evropa, kad pogledamo sada, uvek je bila vrlo stroga što se tiče fiskalne politike. Pa je čak i Nemačka je donela veliki budžet. Jedan razlog je da bi se ulagalo u sektor odbrane. I to samo po sebi doneće oko pola posto rasta i kad se još dodaju ulaganja u kompanije, verovatno jedan do jedan i po posto.

U Americi očekujemo rasta bruto društvenog proizvoda oko 1,3 posto, a u drugim regijama dva do dva i po posto. Tako da to govori o tome gde će biti veća zarada.

Pošto dolazite iz Kanade, moram i ovo da vas pitam o odnosu Trampa prema Kanadi. Postoji humoristična animirana serija South park, gde je Kanada uvek kriva za sve. Da li je Trampu sada Kanada kriva za sve. On hoće ekonomskim pritiskom, kako je najavio, da pripoji Kanadu.

– Prošle nedelje bili su veliki požari u Manitobi. Ja sam očekivao da čujem da je sada Kanada kriva ako oni pređu u Ameriku, ali nisu. Ja mislim da se, pre svega, radi o ličnoj netrpeljivosti između Trampa i Tridoa i sad kad je Trido dao ostavku, mislim da je smanjio retoriku, ali Kanada je velika zemlja, ima prirodne resurse, vodu, naftu, retke metale, sve bi to Tramp rado da pridobije za sebe.

Tako da mislim da on to samo priča, ali naravno, postoji pritisak i nada se da će dobiti neki dobar dil, kako on kaže.

Vi ste rekli da sada gledamo neko zatvaranje, da globalizacija ide u nazad. A jeste li vi zapravo u Kanadu došli 1992. kada se svet otvarao, kada ste gledali neke obrnute procese? Jeste li sada nekako zatvorili krug u karijeri? Šta ste gledali tada na Zapadu?

– Ja sam uveren da još od Adama Smita međunarodna trgovina pogoduje svima koji učestvuju i ja ne verujem u to da postoje samo gubitnici i pobednici, ja mislim da svima može da bude bolje kao posledica trgovine i globalizacije do određenog nivoa, naravno, ali mislim da je ovo samo ovaj trend sada iz gledišta jedne zemlje, jedne regije i da to nije dobro.

A pošto sada taj proces ide u suprotnom pravcu, hoće li i sada kao u onoj vašoj prognozi s početka kovid krize Evropa proći najgore?

– Pa ne, ja mislim da će bolje proći nego Amerika. Pre svega, barem u kratkom roku, manja je inflacija u Evropi. Rast će biti veći nego recimo u Americi zbog svih ovih stvari koje se nabrojale. Mislim da će Amerika dobaciti do 1-1,3 odsto rasta.

U Evropi će rast biti dva posto u narednih par godina.

Po tome se ova vaša prognoza razlikuje od onoga što obično misle ekonomisti, jer generalno je neki stav da Evropa usporava, da je čak i pre ove krize i pre carina imala problem sa usporavanjem, da je automobilska industrija u Evropi u krizi, da ima taj jaz između Evrope i Amerike.

– Manja je inflacija tamo, tako da centralne banke mogu da nastave sa smanjenjem kamata. To će definitivno pomoći kompanijama. Finansijski sektor stoji odlično.

Postoje čitavi sektori koji dobro prolaze. Ako bi smanjila neke barijere i neke zahteve za određene industrije, mislim da Evropa može da prođe bolje nego Amerika u naredne dve do tri godine.

Ima jedan šaljiv grafikon po čemu je ko lider, pa je Amerika recimo lider u digitalnom biznisu, Kina u veštačkoj inteligenciji, a Evropa je lider kada je reč o birokratiji i regulisanju te oblasti. Je li to tô što mislite da Evropa treba da smanji?

– Još uvek su oštri zakoni o prirodnoj sredini i sve o čemu mora da se vodi računa, ali vidim da se radi na tome. Tako da mislim, za sada, ove godine, evropsko tržište dosta dobro stoji.

Evropa je za nas glavno izvozno tržište, tamo izvozimo 60 odsto robe. Iz Evrope dolazi najviše stranog kapitala. Kako sve to može da se odrazi na nas? 

– Pa ja mislim da vidim tu mogućnost za našu zemlju da razvija neke sektore i kad dođem ovde stalno pratim ono šta se dešava razgovarajući sa prijateljima i vidim da IT sektor dosta dobro i mislim da je to naša mogućnost da nastavimo da ga razvijamo sada kako Amerika postavlja carine Kini, čak i Vijetnamu i nekim drugim azijskim zemljama, to je prilika za nas da preuzmemo neke od tih autsorsing poslova za naš IT sektor. Treba se orijentisati na izvoz u Evropu, Aziju i zemlje u razvoju tako da imamo tu šansu.

Vi u Beograd dolazite povremeno, otišli ste 1992. godine. Kažu da se neki ekonomski trendovi, naročito na dugi rok, ne moraju pratiti preko zvanične statistike, da se neke promene u ekonomiji jedne zemlje vide i golim oko. Šta ste vi videli ovog puta?

– Volim da svoje mišenje baziram na podacima, ne toliko na anegdotama – stvarno vidim da je Beograd dosta sređen, moj brat radi u IT sektoru, tako da sam tu video dosta napretka. Ugostiteljstvo i turizam su velika prilika. Imam neke prijatelje koji su dolazili ovamo iz inostranstva i oduševljeni su, treba da razvijamo prirodni turizam.

Tokom svoje karijere Vi ste videli mnogo kriza, a otišli ste u svet u vreme ovde jedne naše ekonomske krize. Radili ste u Jugobanci koja je u to vreme bila jedna od najvećih banaka u Jugoslaviji, ali je trenutak bio takav da ste morali da odete. Šta za vas predstavlja prva kriza koju ste gledali u oči 1992. lično i profesionalno?

– Kad čovek prođe kroz krizu i težak period to ga učini jačim i onda je spreman za one naredne. Takođe 2008. je bila velika kriza, zatim tokom kovida i sva iskustva pomognu da se nastavi dalje.

Na koju godinu liči 2025. i da li će biti prelomna? 

– Može da se poistoveti sa 1993. i 2012. u svetu. Vidimo da dolazi do promena. Američko tržište je uživalo tu premiju da kada se ulaže, kompanije su vrednovane mnogo više – 22 puta, američki dolar je bio jak, sada on slabi.

Dolazi do promena, treba tražiti nova tržišta za investiranje i za razvoj.