Pred toplanama dva zadatka – grejanje čistijim energentima i naplata po potrošnji

Koji su zadaci toplana, a koja je uloga domaćinstva priključenih na daljinske sisteme grejanja u energetskoj tranziciji, glavna je tema međunarodne konferencije o daljinskim sistemima grejanja na Zlatiboru.

Direktor Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović rekao je za RTS da je od 60 toplana koje postoje u Republici Srbiji, 16 njih odavno prešlo na naplatu po potrošnji.

Prema njegovim rečima, od četiri velika grada, jedino Niš naplaćuje grejanje po potrošnji, dok Beograd, Novi Sad i neki drugi gradovi različitim grupama kupaca naplaćuju različito.

Naveo je da do kraja 2026. godine mora biti oko 60 procenata područja koja naplaćuju grejanje prema potrošnji.

Suština te naplate znači da platite onoliko koliko potrošite.

"U ovoj prelaznoj fazi, računi bi trebalo da ostanu isti, ali će se u maju sledeće godine oni korigovati – ako ste potrošili manje ili više, onda će se usklađivati s tim. A od novembra, kad krene grejna sezona, krenuće obaveštavanje kolika je zapravo ta potrošnja“, rekao je Stojanović.

Naglasio je da u ovom trenutku nema novih zahteva za povećanje cena grejanja i napomenuo da 80 odsto toplote energije dolazi iz prirodnog gasa koji je pretprpeo strahovite promene cene.

"Od oktobra 2024. do marta 2025, prirodni gas za toplane, odnosno sisteme daljinskog grejanja poskupeo je za 30 odsto. Onda je u martu krenuo pad od tri, a u aprilu od 12 odsto. Međutim, tada je već gro potrošen za prethodnu grejnu sezonu i onda se zapravo dogodilo da je po tim isporučenim količinama, od 24 do 25 odsto bila razlika u ceni”, naveo je Stojanović.

O radu toplana i načinu plaćanja grejanja odlučuju lokalne samouprave, ali svi moraju poštovati metodologiju određivanja cena koju propisuje Ministarstvo energetike.

"Do 1. septembra se podnose zahtevi za nove cene za nastupajuću grejnu sezonu. Videćemo šta će se zapravo dešavati”, rekao je Stojanović.

Naveo ja da se broj toplana koje koriste ugalj i mazut dramatično smanjuje.