Hakeri u zasedi – kako odbraniti energetsku kičmu Srbije

Kada govorimo o sajber kriminalu, posebno je osetljiv energetski sektor i fokus jeste na energetici jer je ključna za život ljudi i funkcionisanje privrede. Sa nama je Ksenija Karić iz Pulseka. Ima li rešenja da se ta važna energetska infrastruktura zaštiti od sajber napada?

Ima rešenja, naravno, rešenja postoje, postoje tehnologije, postoje reference, postoje ljudi koji znaju da monitorišu i da spreče napad, čak i kada se dešava napad, postoji procedura kako on može da se ublaži i kako da se iz tog napada izađe bez nekih težih i ozbiljnih posledica.

Kao jednu od preventivnih mera navodite kreiranje obaveznih, anonimnih izveštaja o incidentima. Šta to znači?

To znači da ukoliko se desi incident, on zaista mora biti prijavljen zato što mi iz incidenta učimo, ali isto tako anonimno zato što reputaciono može da se ugrozi reputacija kompanije i jednostavno takve stvari zatvaraju i stavljaju ključ u bravu kompanijama.

Tako da mi pravimo i predlažemo anonimne izveštaje, svaki napad treba da se prijavi i Evropska unija čak je i donela zakonsku regulativu da je svaki incident prijavljen nadležnim organima.

Šta uopšte može da nam pokaže taj prošlogodišnji napad na EPS-ov sistem i da li je to možda dobra lekcija?

Napad 2023. na Elektroprivredu Srbije kao kičmeni stup jedne države, naše države, bio je ozbiljan alarm iz koga smo puno naučili. Takve stvari su naša realnost, naša sadašnjost, nije nešto što će možda da se desi u budućnosti.

Ne dešava se samo kod nas, naravno, dešava se i u Evropi, dešava se i u regionu, dešava se i u svetu i postalo je nekako svakodnevica. Sajber bezbednost je definitivno odgovornost preventive. Vi morate da budete odgovorni i da preventivno postupate.

Elektroprivreda Srbije je zaista imala ozbiljan napad, tada se mnogo naučilo i sad se mnogo radi na tome da se uskladi da se takvi napadi ne dese u budućnosti ili ako se dešavaju, da budemo ozbiljno pripremljeni za njih.

Cilj je da se osigura sajber bezbednost. Šta Srbija mora da uradi na tom planu?

Pre svega zakonsko usklađivanje sa EU. Mi smo na zaista dobrom putu da se uskladimo sa nizom regulativa. EU to traži i zahteva od nas. Što se tiče kritične infrastrukture, tu postoji posebno jedan deo usklađenosti koji mi moramo zbog interkonekcija sa Evropom da uskladimo.

Zakon o informatičkoj bezbednosti je u postupku pripreme, ja se nadam da će uskoro biti donet i usvojen. Potrebno je da imamo i kancelariju za informatičku bezbednost, potrebno je da nam mediji pomognu, da podižemo svest o ovoj jako značajnoj i bitnoj temi, da se ovakve stvari preveniraju.

Imamo li mi stručnjake i institucionalni okvir za to?

Stručnjake imamo, imamo i tehnologiju, imamo i znanje. Naravno, tu je potrebno kontinuirano investiranje u kadrove. Jedna od malicioznosti sistema kada napadač napada je zato što zaposleni nisu pripremljeni za takve napade na sofisticirane tehnologije.

Sada sa pojavom veštačke inteligencije vas napada mašina, a ne čovek, tako da se čovek kasnije uključuje. Potreban je kontinuiran rad, potrebno je da se podigne svest i na tehničkim školama i univerzitetima, da ta nova grana IT-a bude, da se dalje razvija i što se tiče školovanja i srednjeg i univerzitetskog obrazovanja.

Mi zaista imamo ozbiljan tim i puno ulažemo u naše zaposlene i naše timove, čak i imamo tim koji se samo isključivo bavi kritičnom infrastrukturom i energetikom.