Novi mostovi u turizmu Srbije i Egipta – od Tutankamona do srpskih banja

Prošle godine Egipat je registrovao 15,7 miliona turista, taj broj bi mogao da bude i veći da je drugačija situacija u regionu. Koliko je na egipatski turizam uticala situacija u Gazi i koliko turista očekujete do kraja ove godine?

Vrlo je teško definisati gubitak, ali možemo da poredimo sa našim predviđanjima u to vreme. Očekivali smo rast od 11-12 odsto, a imali smo šest procenata. Međutim, i taj rast pokazuje poverenje, zrelost. To pokazuje da turisti veruju u ono što vide zahvaljujući tur-operatorima, profesionalcima, ne kroz medije, da je to ono što definiše Bliski istok kao jedan region.

Turisti iz Srbije nisu među najbrojnijima u Egiptu, prošle godine bilo ih je oko 70.000. Egipat je peta destinacija za srpske turiste, iza Grčke, Turske, Crne Gore i Bugarske, šta radite da to promenite?

Kod nas su dobrodošli srpski turisti, ne posmatramo brojeve na taj način. Cenimo srpske turiste, pozivamo ih da dođu, a verujem da bi brojevi mogli da rastu ako budemo iskoristili povezanost. Jedan od izazova koje imamo je pronalaženje veza, vazduhoplovne kompanije za sada nisu u mogućnosti da se koordinišu kako sa naše tako i sa srpske strane, to je ono što sam pokrenuo kao pitanje sa svojim kolegama ovde, kao i sa premijerom.

Verujem da na ovom nivou treba doneti izvršnu odluku da bismo omogućili postojanje konekcija. To nije važno samo za turizam, važno je za ambiciozne ekonomske i kulturne planove. Mi to pokušavamo da pokrenemo posebno nakon što su naša dva predsednika postavila jake temelje saradnje između naših zemalja.

Kako bi saradnju u oblasti turizma mogao da poboljša Sporazum o slobodnoj trgovini koji su potpisale dve zemlje?

Možda nije direktan uticaj, ali sloboda kretanja, sloboda trgovine, sloboda da sami izaberete aranžman i odaberete gde ćete da idete jeste važna. Definitivno to će uticati na brojeve, na obe strane, kada je reč o broju posetilaca i prihodu.

Međutim, treba rešiti pitanje viza za Egipćane. Prošle godine imali smo tri hiljade Egipćana koji su posetili Srbiju, imamo višestruko više onih koji su zainteresovani da dođu. Nakon toga treba da učinimo i da Egipćani budu svesniji onoga što Srbija nudi, to je nešto čemu želim i sam da doprinesem.

Trebalo bi da pošaljemo influensere, tur-operatore da vide tržišta Srbije i Egipta. Pozivamo i ljude iz Srbije u Egipat da pokažu šta to Srbija nudi. Jedan od ključnih proizvoda s kojim Srbija može da bude konkurentna je banjski turizam na primer. Koliko sam razumeo, ovde ima banjskih centara i regiona koji nude dobre usluge i koji su konkurentni, a Egipćani ne znaju ništa o tome.

Ovog jula planirano je otvaranje Velikog muzeja Egipta, kako očekujete da bi to moglo da utiče na povećanje broja turista?

To će uticati na brojeve pozitivno, kako na broj turista tako i na broj noćenja u Egiptu, odnosno Kairu. Ne znam da li znate da je na 20 minuta od muzeja aerodrom, koji je uvećan i planiramo još da ga uvećamo. Veliki muzej je najveći muzej u svetu posvećen jednoj civilizaciji.

Od trenutka kada stignete, videćete da je dizajn drugačiji, ulazite i shvatate da je i enterijer drugačiji. Veza sa piramidama koje su takođe blizu je takođe zanimljiv koncept.

Unutar muzeja je odeljak galerija, tu sada premeštamo blago faraona Tutankamona, kao dodatak postoji deo koji je posvećen brodovima, solarnim brodovima, brodovima koji su pomereni od piramida i tu gde su postavljeni napravljen je muzej. Treći deo muzeja je posvećen restauraciji, istraživanju, nije možda toliko važan turistima, ali je važan egiptolozima i specijalistima.

Ljubitelji arheologije i istorije su značajan deo turista u Egiptu, da li oni mogu da predstavljaju i opasnost za očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa Egipta?

Ne, zapravo jer imamo kodeks ponašanja, videli smo turiste zainteresovane za kulturu koji žele da vide artefakte netaknute i veoma su naklonjeni prezervaciji i ne sećam se da smo imali zloupotreba u tom smislu.

Kada je reč o očuvanje egipatske istorije, da podsetimo da su jugoslovenski arheolozi bili deo tima koji je spasao 22 spomenika ugrožena izgradnjom Asuanske brane. Takođe, Narodni muzej u Beogradu poseduje i egipatsku mumiju, koliko su ti podaci poznati egipatskim turistima koji dolaze u Srbiju?

Ne, i to je ono o čemu sam pričao. Potreban nam je marketing, potrebno je da više pričamo sa ljudima, sa stručnjacima, sa tur-operatorima, sa onima koji osmišljavaju aranžmane i ubeđuju turiste gde treba da putuju i pomažu im da odluče gde da lete, u tom smislu treba da uradimo bolji posao.