Zarada raste, ali Srbija i dalje daleko od EU – najveće opterećenje za poslodavce na najmanjim platama

Kada govorimo o tome koliko u proseku poslodavci izdvajaju novca, odnosno troše na radnika po jednom radnom satu u Srbiji, treba imati u vidu da u okviru tih troškova ulaze i drugi segmenti poput, recimo, dodatnih obuka koje poslodavac ima za zaposlenog, određenih troškova vezanih za bezbednost i zdravlje na radu, kao i neki troškovi koji se odnose na opremu, materijale, različite administrativne i birokratske troškove, rekla je za RTS Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.

"Kada razgovaramo o troškovima rada, fokus nam je na troškovima na zaradama što uključuje poreze i doprinose. Ako uzmemo da je prosečna bruto zarada u Srbiji trenutno na nivou od 148.000, ako uzmemo mesec april koji ima 22 radna dana i 176 sati, onda je tu računica da je trošak po satu negde oko 1.000 dinara. To je nekih 8 evra, dok je prosek u EU 33,5 evra, a u evrozoni 37 evra“, kaže Pavlovićeva.

Međutim, kako kaže, kada se posmatra nivo EU mora se imati u vidu da i na nivou EU ima zemalja sa različitim nivoima standarda, tako da ako posmatrate Luksemburg, onda je to 55 odsto, a ako posmatrate Rumuniju, onda je to neki nivo od 10 odsto.

Govoreći o razlici između ekonomije Srbije i proseka ekonomija u Evropskoj uniji, nismo negde na 30 odsto proseka Evropske unije, dok je u odnosu na evrozonu to još dodatno manje.

"Ako posmatramo bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, u Srbiji je on 2023. iznosio oko 11.300 evra, dok je prosek EU nekih 38.000, a prosek evrozone je veći — on je negde 41–42.000 evra", navela je Aleksandra Anić sa Ekonomskog fakulteta.

Poslodavci u Srbiji su u jednom trenutku po zaposlenom plaćali i pet puta manje nego u EU, međutim ta razlika je sada smanjena.

"Što se tiče tih podataka, najpre da kažem da je ta razlika smanjena. Znači, taj podatak gde su troškovi rada iznosili pet evra u Srbiji odnosi se, recimo, na period od 2012. do 2016. godine, dok oni sada iznose 11 evra", navodi Anić, iako su i dalje značajno manji od proseka Evropske unije.

Ključni problem u poresko-socijalnom sistemu

Kaže da je ključna stvar u poresko-socijalnom sistemu, koji suštinski poslodavca puno opterećuje, pogotovo na nivou minimalne zarade.

"Na tim nižim nivoima zarada, poslodavac suštinski plaća puno, a taj radnik kad ode kući ima jako skromnu priču. I trebalo bi i radnici i poslodavci da se zajedno bore da se menja taj poresko-socijalni sistem, da taj sistem bude značajno progresivniji. S druge strane, da ona lica koja imaju nizak potencijal zarađivanja — znači, to su niskokvalifikovani radnici koji rade za tu minimalnu zaradu ili nešto preko nje — imaju značajno manje poresko opterećenje", rekla je Anić.

Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca kaže da je više razloga za to, a da je nivo standarda u Srbiji jedan od bitnih.

"Ono što je ključno jeste zapravo privreda, odnosno kako izgleda struktura naše privrede. Mi u okviru strukture privrede imamo industriju i usluge koje su uglavnom jednostavne usluge. Sektorski posmatrano, radnici koji rade u poljoprivredi, u proizvodnji, koji rade u jednostavnim uslugama, zapravo nemaju potrebe, nemaju visoke kvalifikacije za takvu vrstu zanimanja, pa samim tim i troškovi zarada su nešto niži. Važno je napomenuti takođe da su troškovi zarada na ovakav način obračunati niži i zbog toga što je poslovanje u Srbiji ipak u odnosu na Evropsku uniju jeftinije — zakupi su niži, niže su cene energenata i neki operativni troškovi takođe se mogu podvesti pod to da su niži. Važno je napomenuti takođe i udeo neformalne ekonomije. On je u Srbiji izuzetno visok, trenutno je na nivou od nekih 21 odsto, a kada neko radi u neformalnoj ekonomiji, njemu nisu plaćeni ni porezi ni doprinosi. A tu je i produktivnost, koja je značajno niža u odnosu na prosek koji se ostvaruje u EU", objašnjava Pavlovićeva.

Kada se govori o troškovima na zaradu od 100.000 dinara, poslodavac plaća 159.906 dinara.

Bez progresivnog sistema oporezivanja

Kako kažu sagovornice RTS-a, suštinski problem je taj da bi poslodavcima i zaposlenima bilo mnogo bolje kada bi postojao progresivni sistem oporezivanja, odnosno da to opterećenje bude manje na toj minimalnoj i prosečnoj zaradi.

"Kod nas ne postoje izuzeci za izdržavane članove domaćinstva. Ako imate prosečnu zaradu ili minimalnu zaradu, ona se tretira isto bilo da ste vi sami ili da imate jedno, dvoje, troje ili petoro dece. A deo oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva imate samo kod godišnjeg poreza na dohodak građana i njega plaća jako mali broj poreskih obveznika. Znači, država prepoznaje samo kod onih lica čija je godišnja zarada bila tri prosečne godišnje zarade, a to je za prošlu godinu bilo skoro pet miliona dinara", rekla je Aleksandra Anić.

Svi ostali koji rade za minimalnu, prosečnu i značajno manju zaradu, nemaju mogućnost smanjenja poreske osnovice na ime izdržavanih članova.