Stanić: Male srpske kompanije koje izvoze u SAD u opasnosti zbog carina

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije (PKS), kaže da su najveći domaći izvoznici pogođeni novim američkim carinama na sastanku u PKS izneli svoje probleme i stavove povodom ovog slučaja.

"Mi smo u PKS, kao i celokupna stručna ekonomska javnost, doživeli šok 2. aprila uveče kada smo saznali kako će izgledati te drastične mere. Odmah smo reagovali i prikupili informacije koje su se menjale, praktično, iz sata u sat. Još uvek nemamo kompletne podatke, ali očekujemo da će sutra stanje biti poznato", kaže Stanić.

Prema njegovim rečima, PKS je okupila najznačajnije izvoznike iz oblasti automobilske, metalske, hemijske i namenske industrije, koji su redom izrazili duboku zabrinutost zbog novonastale situacije.

"Ovo je nešto što je zaista potreslo ceo svet. Odmah su reagovale berze, i to na način kakvog nije bilo od marta 2020. godine i početka pandemije. Još uvek niko nije u potpunosti svestan šta se zapravo dešava u Americi, niti kakve će posledice imati odluke administracije u Vašingtonu", navodi sagovornik RTS-a.

PKS, pomoćnik srpske diplomatije

Dok neke zemlje pokazuju spremnost na ustupke, druge, poput Kine, najavljuju i uvode recipročne mere. Srbija, ističe Stanić, diplomatskim kanalima nastoji da se njen položaj sagleda na realan način.

"Delegacija Srbije, potpomognuta i informacijama Komore, sprema se kako bi što bolje predstavila poziciju naše države. Cilj je da nas američka strana sagleda realističnije i da se položaj, u tom smislu, popravi", uverava Stanić.

Kada je reč o finansijskim posledicama, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS navodi da je situacija veoma složena, posebno za male i srednje kompanije, koje velikim delom zavise od američkog tržišta.

"Nismo sigurni kako će se tretirati roba koja je već na putu ka Americi. Ukoliko bi bila opterećena carinom od 37 odsto, pozicija tih firmi bi bila neodrživa. Teško bi mogli da konkurišu proizvođačima iz same Amerike", zaključuje Stanić.

Naglašava da velike kompanije imaju kapacitet da kratkoročno apsorbuju gubitke, ali da bi se male, koje i do 50 odsto izvoza usmeravaju ka Americi, našle u teškoj situaciji.

"Imaju veliki problem i bez određene podrške države ne bi mogle da opstanu na tržištu. Bile bi potpuno eliminisane", ukazuje sagovornik.

Carine kao pregovarački adut

Stanić navodi da kompanije već trpe štetu, pre svega u domenu potencijala koji je vezan za ugovore sa američkim partnerima.

"Već sada se razmatra gde će završiti roba koja je na skladištima, a namenjena je američkom tržištu – od sirovina i poluproizvoda do komponenti za građevinsku industriju", kaže Stanić.

Jedna od dilema jeste i na koga će se preliti dodatni troškovi – na kupca, trgovca u Americi ili proizvođača u Srbiji.

"Čim dobijete naglo povećanje carina, kao što je ovo koje se najavljuje i koje je praktično počelo da se realizuje, ne možete da zatvorite tu finansijsku konstrukciju održavanja poslovanja na tako zahtevnom tržištu poput američkog", objašnjava Stanić.

Situaciju dodatno otežavaju birokratske nedoumice – od nepotpunih informacija do različitih tumačenja.

"Nailazimo na različita tumačenja oko toga kako će se tretirati pojedine grupe roba – da li će carine biti 25 odsto, ili će se dodavati na ranije mere, pa će doći i do 37 odsto", ukazuje na problematiku Stanić. 

Napominje da su carine uvedene kao "pregovarački adut".

"Iznete su da bi poboljšale američku poziciju u trgovinskim pregovorima. Ako neke zemlje prihvate ustupke u vidu boljeg tretmana američke robe, moguće je ublažavanje mera", ističe Stanić.

Geopolitički vrtlog

Stanić ocenjuje da je Kina jedina zemlja koja je do sada otvoreno poručila da će uzvratiti u potpunosti, naglašavajući da se time testira i njena politička pozicija u svetu.

"Kina želi da bude prepoznata bar kao druga svetska sila – ako ne kao ravnopravna sa Amerikom, onda sigurno u rangu iza nje", analizira globalnu situaciju Stanić.

Kada je reč o kanalima komunikacije, PKS je, ističe, u stalnom kontaktu sa američkim partnerima i ambasadom SAD u Beogradu.

"Prvi dan nakon objavljivanja odluke, Komora je kroz svoje kanale komunikacije stupila u razgovore o tome kako se sada tretira srpska roba u Americi", navodi Stanić.

Objašnjava da, iako diplomatija formalno vodi pregovore, PKS pruža tehničku i informacionu podršku, koristeći svoje veze sa srpskim i američkim kompanijama.

"Naša diplomatija je u poslednjih pet ili šest godina izgradila ozbiljne kontakte sa američkom stranom. Pozicija SAD prema Srbiji se promenila u pozitivnom smislu i država će biti lider u ovim pregovorima", zaključuje Bojan Stanić u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.