Koje su opcije da Srbija i Janaf dobiju zeleno svetlo za NIS od SAD

Srbija je zatražila od Amerikanaca da odlože sankcije NIS-u na najmanje 90 dana. Energetski analitičar Željko Marković smatra da je jedina opcija da Srbija i Janaf dobiju zeleno svetlo da Rusija izađe iz vlasništva NIS-a, jer nas u suprotnom ne očekuje baš ružičasta budućnost. Jelica Putniković, osnivač portala "Energija", ukazuje da su stručnjaci već upozorili da je nemoguće zameniti uvozom ono što se u Srbiji potroši od naftnih derivata.

Zahtev za odlaganje sankcije je upućen Odeljenju za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije Sjedinjenih Američkih Država. NIS-ov zahtev podržale su vlade Srbije i Mađarske.

Željko Marković objašnjava da se u tom zahtevu pre svega traži praktično odlaganje primene sankcija na minimum 90 dana. To bi, ističe, omogućilo Naftnoj industriji Srbije da reši sve probleme koje se tiču pitanja vlasništva.

"Da bi NIS ostao da radi onako kako radi i sada i u ovom trenutku. Dakle, to je značajno za našu zemlju, ali i za region", naglašava analitičar.

Što se tiče licenci, ukazuje da se to može tumačiti i na drugi način. To je, navodi, dozvola da mogu da posluju normalno i da neće biti izloženi sankcijama i oni entiteti koji posluju sa NIS-om.

"Ako bi ti entiteti tražili, onda bi svi NIS-ovi dobavljači i svi poslovni partneri morali da traže takve licence, s ove strane sada NIS traži upravo te licence, odnosno to odlaganje primene sankcija", precizirao je Marković.

Podseća da je i Janaf slično zatražio, zato što je jedan od velikih partnera NIS-a, ima ugovore do 2026. godine.

Ko bi imao najveću štetu

Jelica Putniković naglašava da bi NIS svakako trpeo veliku štetu – ako ne dolazi nafta, ne bi mogla da radi ni rafinerija nafte u Pančevu.

"S druge strane, ako partneri otkažu kupovinu, na primer, goriva od NIS-a, jer su nezvanično neke naftne kompanije koje imaju benzinske pumpe u Srbiji već najavile da će prestati da kupuju gorivo, onda bi to značilo da bi bio manjak derivata određenih možda na tržištu", ukazala je Putnikovićeva.

Međutim, dodaje da su, iako postoji mogućnost da se derivati uvezu, neki naftni stručnjaci već rekli da je nemoguće zameniti uvozom ono što se u Srbiji potroši od naftnih derivata.

"Tu nije samo ono što mi obični građani mislimo, benzin i dizel na benzinskim pumpama, puno je naftnih derivata koje troši privreda", ukazala je Putnikovićeva.

Kako će se problem rešiti

Navodi da je dobro što je država dala saopštenje o tome da je NIS zatražio odlaganje i da je definisano na najmanje 90 dana, jer, objašnjava, to onda znači da država Srbija stoji iza NIS-a i verovatno da se i dalje pregovara s Rusijom.

"Čuli smo da je njihov ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao da to ne dolazi u obzir. Znači mora se zaista diplomatski raditi i diplomatija je ta", naglašava Putnikovićeva.

Veruje da će Srbija do 27. februara dobiti neki odgovor, u krajnjem slučaju pozitivan ili negativan, da znamo na čemu smo.

Marković ocenjuje da se verovatno vode neformalni razgovori. Kaže da je sada jedna formalna procedura, da je nadležno telo u Americi za odobravanje tih licenci, odnosno za regulisanje tih odnosa prema sankcijama.

Ukazuje da svakako mora da postoji neka druga komunikacija koja nije formalna i koja je, da kažemo, i izvan našeg pogleda.

"Ja sam i proveravao i OFAK-ov sajt. Nema nikakvih saopštenja za javnost, tako da se zasad i dalje ne zna kako će se to rešiti. Čeka se praktično da se vidi rešenje, to je dosta veliki udar i ne samo na Srbiju, pa čak i na privredu regiona, bez goriva ne možemo ispunjavati naše međunarodne obaveze", navodi Marković.

Koje su opcije za zeleno svetlo Srbiji i Janafu

"Jedina opcija da bi se normalizovalo i postiglo taj, kako bi volimo kažemo, kratkoročni ekvilibrijum, odnosno da ostane ono što se sada dešava, jeste da NIS promeni vlasnika, odnosno da se ispuni onaj uslov zbog čega su sankcije uopšte i uvedene, odnosno da Rusija izađe iz vlasništva", smatra Marković.

Međutim, ukoliko Rusija ne bi izašla iz vlasništva, onda nas, ukazuje, ne očekuje baš "ružičasta budućnost".

To znači, ocenjuje, da bismo imali problem kratkoročni pa i srednjeročni do godinu dana gde bi bio velikih problema u snabdevanju i naftom, naftnim derivatima i funkcionisanju privrede, države, građevinske, transporta, svega.

"Razmišljamo na neki logičan način. Meni se čini da ni Rusiji ne bi bilo u prilog da ta kompanija ne radi i da ne donosi ništa. Znači, čini mi se da bi onda ta prodaja bila i za njih manje voljna opcija, odnosno bar bi nešto zaradili", zaključuje Marković.