Predlog budžeta za sledeću godinu ostvariv, najveća nepoznanica stopa privrednog rasta

Budžet za narednu, 2025. godinu predviđa osam odsto više od prihoda predviđenih rebalansom budžeta za ovu godinu. Predviđen je fiskalni deficit budžeta Republike od tri odsto BDP-a. Projektovana stopa privrednog rasta za 2025. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 4,2 odsto BDP-a. Javni dug sektora države projektovan je na 47,5 odsto BDP-a u 2025. godini.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović kaže da ne treba zaboraviti da je to predlog budžeta, odnosno plan države za sledeću godinu.

"Iz ovoga vidimo da država očekuje ekonomski rast i stabilnost. Imamo savetodavnu ulogu MMF-a i Svetske banke, tako da očekujem da je ovaj budžet ostvariv", rekao je Musabegović.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao je da su budžetom obuhvaćeni infrastrukturni projekti - izgradnja devet auto-puteva, brzih saobraćajnica, Ekspa 2027, nacionalnog stadiona i Kliničkog-centra Vojvodina.

Fiskalni savet, s druge strane, kaže da dodatno povećanje deficita budžeta Srbije u naredne tri godine nije bilo neophodno, tim pre što iza njega uglavnom stoji povećanje tekuće budžetske potrošnje.

Ivan Nikolić, ekonomista sa Instituta društvenih nauka i urednik u ekonomskom časopisu MAT kaže da su izazovi veliki i da je najveća nepoznanica ostvarivi rast.

"U tako kompleksnim i rizičnim uslovima mi računamo na rast, što nije lako ostvarivo. Rast se očekuje pre svega zbog nastavka infrastrukturnih projekata, ali i iz privatnog sektora", rekao je Nikolić.

Inflatorni pritisci pod kontrolom

Kada je reč o obuzdavanju inflatornih pritisaka profesor Musabegović kaže da je NBS pokazala oprez i ne donosi mere na brzu ruku.

"Osnovno je da još uvek postoje inflatorni pritisci, i normalno je da oprez postoji zarad stabilnosti. Predlog zakona o bankama i korisnicima finansijskih usluga već je donet, što treba da spreči veliko povećanje kamata na kredite. Svaka mera koja bi bila preuranjena mogla bi da povrati inflaciju, a onda svi planovi o rastu padaju u vodu", kaže Musabegović.

Nikolić kaže da kada se govori o boljim i podsticajnim uslovima za ekonomski rast, tu se pre svega govori o povoljnijim monetarnim uslovima, odnoso povoljnijim kreditima.

"To nije samo poruka samo za građanje, već pre svega za privredu. Ponuda banaka biće znatno povoljnija nego ove godine. Inflacija je pobeđena i ona više nije problem na globalnom nivou, sada je pitanje kako pospešiti privredu", naglasio je Nikolić.

Reakcije na Trampovu pobedu

Kada je reč o pozitivnoj reakciji svetskih berzi posle pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD ekonomisti se slažu da je ta vest izazvala dozu ekonomskog optimizma, ali da je pre svega reč o psihološkoj ravni.

Ono na šta podsećaju je da Tramp ni u prethodnom mandatu nije bio protiv kriptovluta, a pojava Ilona Maska u njegovoj kampanji može da nagovesti da bi kriptovalute mogle mnogo više da budu zastupljene.