Читај ми!

Teško naći, ali i zadržati radnika – mladi danas dobro znaju šta ne žele

Ni rekordno niska nezaposlenost od 9,1 odsto, ni 52.000 radnih dozvola stranim radnicima nisu umanjili potražnju za radnom snagom. Prema procenama, i dalje nedostaje 20.000 profesionalnih vozača u teretnom i transportnom saobraćaju, kao i radnika svih profila u građevinarstvu. Ni u drugim sektorima nije mnogo bolje.

Miloš Turinski iz Infostuda kaže da postoji deficit radne snage u gotovo svim oblastima.

"Mi najčešće ističemo deficit kada pričamo u kontekstu IT sektora, to pričamo već dugi niz godina za nama, i zanata. Međutim, deficit je postao prisutan apsolutno u svim oblastima na našem tržištu rada", kaže Miloš Turinski.

U Šapcu je trenutno u evidenciji nešto malo više od 4.000 nezaposlenih – najviše nekvalifikovanih radnika, slede oni sa srednjom stručnom spremom i negde oko 350 onih koji imaju visoko obrazovanje.

Među njima nema konobara i građevinskih radnika. I ne samo njih.

"Jako nam nedostaju inženjeri svih profila, elektro, građevinski, arhitekte, mašinski, saobraćajni. To su zaista sve deficitarni profili. Informatičari, profesori matematike, ali i pedagozi, andragozi, psiholozi", ističe direktorka Filijale za zapošljavanje u Šapcu Jovanka Bečko.

Zbog toga svakog meseca organizuju sajam zapošljavanja, a na posledenjem 26 poslodavaca je ponudilo 464 radnih mesta.

Tražnja na tržištu rada donela je i nešto dobro - šansu mladima, ali i starijima koji su zbog godina imali problem sa zapošljavanjem.

U poslednje dve-tri godine, dosta studenata završnih godina Ekonomskog fakulteta već radi, a 86 odsto dobije posao pola godine od diplomiranja.

"Završila sam srednju medicinsku školu i sad sam student Visoke medicinske škole u Šapcu. Očekujem da nađem posao u struci“, kaže jedna od studentkinja.

Mladi danas znaju šta žele, ali i šta neće

Poslodavci se žale i da je muka i zadržati radnika. To je posebno izraženo u maloprodaji. Od 100 radnika, svakog meseca kompaniju napusti šest do osam ljudi, a na njihovo mesto dolaze novi koje treba obučiti. To može da utiče na kvalitet usluge i do pada prometa i profita.

"Prioritet je da se osećaju dobro na tom radnom mestu. Oni shvataju zaista za razliku od nekih prethodnih generacija šta žele i šta hoće, a sa druge strane i te kako dobro znaju šta neće", navode iz Infostuda.

Očigledno da i poslodavci moraju da se prilagođavaju. Generacija Z je mnogo sklonija da uplovi u preduzetničke vode za razliku od njihovih roditelja koji su prednost davali javnim preduzećima.

Prema nekim američkim studijama, mladi rođeni posle 2000. će u toku radnog veka promeniti između 15 i 18 poslova.

четвртак, 13. јун 2024.
16° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије