Pogačica 80 dinara, proja 70 – kako pekari opravdavaju cenu peciva

Pšenica je loše plaćena i slabo tražena ovih dana, ali kada se preradi u kiflu ili pitu cena je previsoka, tako bar kažu potrošači. Pekari smatraju da su cene peciva manje nego što bi trebalo da budu, te da jedva pokrivaju troškove energenata i plate zaposlenih. Najavljuju da će od države tražiti jednu kvotu bescarinskog uvoza tvrdih pšenica kako bi poboljšali kvalitet domaćeg brašna.

Pogačica 80 dinara, projica 70, rol viršla 180 – kupcima skupo, za pekare jeftino. Kažu da je za godinu i po dana samo kvasac poskupeo 120 odsto. Ističu da već dva meseca nisu menjali cene.

Zoran Pralica iz Unije pekara kaže da su pekari poskupeli proizvode "svega 30-40 odsto, a kod nekih proizvoda i do 50 odsto".

"Kupovna moć kod nas u Srbiji nije tolika, tako da pekari nisu mogli da vrše maksimalana poskupljenja, koja su možda i trebali", rekao je Pralica.

Kaže da ograničena cena hleba "sava" nije uticala na to da pekari nadoknađuju profit podizanjem cena ostalih proizvoda, jer im je država dala brašno po subvencionisanim cenama. Da bi poboljšali kvalitet peciva tažiće bescarinski uvoz tvrde pšenice.

Stručnjaci kažu da ta inicijativa ne ide uz činjenicu da na zalihama imamo velike količine neprodate pšenice.

“Imajući u vidu da smo mi prošle godine pored dobrog roda imali i izuzetno kvalitetnu pšenicu, dakle svi parametri kvaliteta koji su bili bitni za pekarsku industriju su bili bolji nego u prethodnih pet godina“, ističe Sunčica Savović iz “Žita Srbije“.

Zašto se uvozi visokokvalitetna pšenica

Žarko Galetin sa Produktne berze Novog Sada ističe da podržava zahtev Unije pekara.

"Imali smo pre par godina uvoz 30.000 tona poboljšivača, te visokokvalitetne pšenice iz Mađarske i imamo iskustvo da je taj uvoz čak podstakao potrošnju domaće pšenice", rekao je Galetin.

Poljoprivrednici kažu da visokokvalitetnu pšenicu i sami proizvodimo, ali na malim površinama, dodaju, bile bi veće kada bi im mlinari plaćali više. Dvadeset odsto je skuplja od standardne pšenice, što je nedovoljno, kažu, dase pokriju manji prinosi.

“Pšenica je drastično pala dole, tako da nema zainteresovanih kupaca, i ti kupci koji su zainteresovani, konkretno prerađivači, mlinari daju veoma malu cenu pšenice“, ističe Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Trenutno na zalihama imamo više od 700.000 tona pšenice za izvoz najavljuje se i nova žetva sa rekordnim prinosima.