Srpska hrana za rusku dušu

Prošle godine Srbija je u robnoj razmeni sa Rusijom imala minus od 1,62 milijarde dolara. Najviše smo uvozili energente, a izvozili podne obloge. Da bi se taj deficit smanjio potrebno je povećati izvoz, a šansu za to imaju svi poljoprivredni proizvođači čija roba kvalitetom i količinom može da zadovolji probirljivo rusko tržište.

Sirevi, salame, šunke, sokovi, vina, torte, čokolade, bombone, supe i mnogi drugi prehrambeni proizvodi iz 60 zemalja sveta protekle nedelje na jednom mestu. Ne govorimo o nekom hipermarketu, već o najvećem sajmu hrane i pića u Rusiji i Istočnoj Evropi održanom u Moskvi.

Od 2.200 kompanija koje su tu učestvovale 20-ak ih je bilo iz Srbije. Na srpskom štandu posetioci su mogli da vide i probaju suve šljive, jabuke, paradajz, slatkiše, suhomesnate proizvode, vina, testenine i kese.

"Postoji veliko interesovanje za naše proizvode, pa se nadam da će se do kraja godine ostvariti prvi izvozni poslovi", kaže Siniša Rakić iz kompanije "Rakić plast".

A za to su potrebne brojne dozvole i sertifikati.

Saša Janković iz firme "Sagal" kaže da trenutno pribavlja hasap sertifikat, koji je garancija kvaliteta i ispravnosti proizvoda.

"Smatramo da su naši proizvodi konkurentni, trenutno ne možemo da kažemo da zadovoljavamo sve potrebe ruskog tržišta što se tiče povrća, ali se nadamo da ćemo to s godinama postići", kaže Janković.

Za pojedine srpske izlagače koji svoju robu već izvoze širom sveta, Rusija je do sada bila neosvojiva. Ipak, na sajmu su uspeli da ugovore prve poslove.

"Zadovoljan sam ocenom kvaliteta vina, pojedinci čak smatraju da su nam cene niske s obzirom na to koji kvalitet posedujemo, što je jako dobro. Pričali smo sa ljudima iz srednjeg Sibira koji će doći da kupe prvi šleper. Možda ćemo i dva, tri kupca naći za ovo vreme, što je, s obzirom na to da nismo ništa do sada u Rusiju izvozili zaista značajan napredak", kaže Saša Vučković iz "Vršačkih vinograda".

I u kompaniji "Pionir" se nadaju da će se njihova roba uskoro prodavati u Rusiji.

"Dogovori su u toku, postoji par potencijalnih strateških partnera. Ono za šta su oni konkretno zainteresovani su kategorija peciva, marmelada, džemova i bombona. Nadamo se da ćemo uspeti da realizujemo projekat plasmana tih proizvoda na tržište", objašnjava Ana Marić iz Pionira.

Bez ulaganja nema izvoza

Mnogo posla je pred onima koji bi da izvoze u Rusiju. Treba smanjiti troškove prevoza, obezbediti skladišta, formirati klastere i dodatno unaprediti proizvodnju, kako bi bili konkurenti i cenom i kvalitetom, kažu u Privrednoj komori Srbije.

"Nemamo dovoljan broj i dovoljnu količinu proizvoda višeg stepena finalizacije da ponudimo i moskovskom i svakom drugom tržištu Ruske federacije jer je tu najveća zarada. Zarada se ne pravi na prodaji polufabrikata ili sa prodajom proizvoda nižeg stepena finalizacije", dodaje Miloš Bugarin predsednik Privredne komore Srbije.

Sajam u Moskvi bio je prilika da srpska i ruska strana kažu šta jedna od druge traže. Dogovoreno je da se više radi na međusobnom priznavanju zdravstvenih, veterinarskih i fitosanitarnih uverenja.

"Bilo koja srpska roba koja je kvalitetna i ima prihvatljivu cenu mogla bi da se plasira na rusko tržište. Sporazum o slobodnoj trgovini se primenjuje i mislim da većih problema u saradnji nema. Već se radi na postepenoj liberalizaciji, farmaceutski proizvodi su na tom spisku i to je važno.Treba težiti usavršavanju i poboljšanju procesa carinjenja i to ne važi samo za Srbiju, već pre svega mislim da uvođenje reda u Rusiji", rekao je predsednik ruske Trgovinsko-industrijske komore Jevgenij Primakov.

Preko sajma do police

Učešće na nekom sajmu praktično predstavlja prvi korak ka izlasku na strano tržište. Izvoz u Rusiju izazov je za mnoge kompanije, pogotovo ako se zna da se samo u Moskvi dnevno potroši 34 hiljade tona hrane.

A da bi se na rusko tržište izašlo i tu opstalo potrebno je zadovoljiti sve kriterijume koje to tržište nameće. To potvrđuju iskustva onih čija se roba prodaje u ruskim radnjama.

"Već četiri godine na sajmu predstavljamo tvrde sireve i naša prednost je što su oni prirodni to jest što su to biosirevi. Izaći na rusko tržište bilo je veoma teško, jer je na početku trebalo objasniti razliku između naših i sireva koji se prave industrijski", objašnjava Sebastian Demel iz Nemačke.

"Sa Rusima sarađujemo pet godina, a sedam godina pre toga smo pokušavali da uđemo na to tržište. Učestvujemo na svim sajmovima. U ovom trenutku imamo dva predstavništva - u Severnoj i Južnoj Rusiji. Sada smo u fazi tražnje velikog distributera koji će plasirati naše proizvode po celoj Rusiji", dodaje Konstantinos Kokinoplitis iz Grčke.

A to je, može se reći, rudarski posao. Bolje prolaze prozivodi koji su već uspeli na domaćem tržištu.

"Mi deset godina učestvujemo na sajmovima. Ne tražimo direktne proizvođače već firme preko kojih ćemo prodavati robu koju uvezemo to jest trgovinske kuće. Uvozimo robu koja je brend na nacionalnom tržištu. Uglavnom robu iz Italije, Francuske, Nemačke, Španije. Na žalost ni jedan brend iz Srbije ne znam", kaže Vladimir Vladimirovič, iz ruske distributerske kuće.

Srećom, ima i drugačijih primera, pa gospodin Demel iz Nemačke kaže da od svih srpskih proizvoda može da pohvali šljivovicu.

Šljivovicu nismo videli u ruskim prodavnicama, ali zato jesmo paštete, vodu, supe, alevu papriku.

"Kvalitet mora biti izuzetan, tu ne sme biti nikakvih sumnji. Dizajn je urađen, prilagođen ruskom tržištu, sve proizvode smo preveli na ruski jezik, ćirilično pismo. Vršimo maksimalnu podršku koliko možemo, učestvujemo na sajmovima, putujemo, ugovaramo, dovodimo Ruse, slušamo ih pažljivo - sve njihove sugestije, odgovaramo na pitanja", objašnjava Miroslav Tomić iz Aleve.

A Oleg Konstatinovič, iz kompanije koja distribuira proizvode Aleve po Rusiji dodaje da je njegova kompanije pre potpisivanja ugovora o saradnji više puta bila u poseti Alevi, kako bi se uverili u kvalitet proizvoda i kapacitete.

"U roku od mesec dana isporučeno je šest šlepera robe koja se sada distribuira u Moskvi i drugim regionima širom Rusije. Plan je da do kraja sledeće godine ostvarimo dinamiku koja će dostizati 8 miliona evra godišnje", kaže Konstatinovič.

Srbija ne može da proizvede koliko Rusija može da potroši. Ali Rusija odavno nije zemlja koja uzima sve što joj se ponudi. To se videlo i na sajmu gde nije bilo lako svratiti potencijalne partnere na srpski štand. A to je kudikamo lakše nego ubediti ruskog potrošača da kupi neki srpski proizvod kada se nađe na polici.