Читај ми!

Oko: Struja, najskuplja srpska reč

Energetska stabilnost je ugrožena zbog situacije u regionu, izjavio je danas Radovan Stanić, direktor snabdevanja u Elektroprivredi Srbije. A šta će biti sutra, hoće li tokom ove zime biti dovoljno struje, koliko će sve to da nas košta, može li štednja da bude rešenje za izlazak iz krize?

Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac kaže da bi građani, prema programu štednje struje, mogli da naprave i uštede, a cena struje će rasti samo prema industriji. Ipak, država planira da uveze struju u vrednosti od tri milijarde evra, što će neko na kraju morati da plati.

"Prema onome što se čulo, EPS snosi troškove, on se zadužuje. Šta će biti nakon nekoliko godina sa EPS-om – videćemo. Došli smo u situaciju da ćemo i dalje imati jeftinu struju, vlada nas drži prezaštićenima", kaže Banjac koji napominje da će na kraju sve to morati preko leđa građana da se prebije.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković ističe da je EPS godinama bio izvoznik električne energije, a da sada mora da se uvozi struja. Ukazuje i da je prosečna potrošnja struje u evropskom domaćinstvu 302 kilovata, a kod nas 460 – u Evropi se više ulagalo u energetsku efikasnost, kao i u gasifikaciju.

Problem je, kaže Zdravković, u višedecenijskom neulaganju u nove proizvodne kapacitete, kao i u gubicima u distributivnom sistemu i u samom EPS-u.

Problem sa otkopavanjem uglja i transportom 

Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević napominje da termoelektrane nisu u stanju da na mrežu iznesu sav raspoloživi kapacitet.

"Srbija je uvoznik električne energije od 12. decembra do danas, u manjoj ili većoj meri, zavisi od sezone, dana u nedelji, ali aktivno uvozimo električnu energiju", rekao je Kovačević.

Objašnjava da je u prvih sedam meseci ove godina proizvodnja struje za 13 odsto niža nego prošle godine, a uzrok tome je iznutra.

"Od 2014. do danas došlo je do ozbiljnog zaostatka u otkopavanju jalovine da bi moglo da se dođe do otkopavanja uglja, taj ugalj do kog se može stići je nižeg kvaliteta nego što je bio ranije i taj proces, mašinerija, ljudi, prostor ne daju više onu količinu energije koju su davali ranije", istakao je Kovačević.

A ugalj koji stigne u elektranu dolazi železnicom, osim onog dela koji se iz Kostolca prevozi u Obrenovac baržom, a ide Đerdapskim jezerom, kojim je moguć prevoz.

Problem sa prevozom odnosi se na uvoz koji ide donjim tokom Dunava. A problem su i železnice u celom regionu.

"Železnica je u znatno lošijem stanju u svim zemljama regiona nego što je bila osamdesetih godina, neke luke u regionu na Balkanskom poluostrvu nisu više u stanju ni da pretovare neku robu. Postoji ozbiljni deficit transportnog kapaciteta ne samo za ugalj, već i mazut, sirovu naftu", navodi Kovačević.

Treba li da strahujemo od restrikcija 

Banjac kaže da ne bi trebalo očekivati restrikcije, pre svega zato što imamo stalna uveravanja da će sav nedostatak energije biti uvezen.

"Naš elektroenergetski sistem je snažan u tom smislu da može da preuzme električnu energiju, pitanje je da li će je biti u regionu. Ako će biti hladna zima, svuda će biti potrebna, pa je možda bude manje i u celoj Evropi", rekao je Banjac.

Napominje da smo prolazili i kroz veće krize, kao i da ćemo racionalnim ponašanjem i određenim merama prebroditi taj period.

Kovačević ukazuje da je ceo elektroenergetski i gasni sistem na evropskom kontinentu u vanrednom naponu, i da mnogo objekata ne radi iz raznih razloga – na primer, veliki broj nuklearki u Francuskoj je u fazi remonta. Zbog toga napominje da postoji rizik od isključenja i restrikcija na evropskom nivou.

"Kod nas je manji nego u evropskom prostoru, ali mi smo deo evropske jedinstvene interkonekcije, izloženi smo tom riziku hteli ili ne. Naš doprinos tome nije mali, naše hidroelektrane su značajne za stabilnost cele Evrope, a mi ih koristimo za domaću potrošnju i njima pokrivamo situaciju kada su ekstremno hladni dani u decembru i januaru, tada je sistem izložen velikom naponu. Sistem to tehnički može da podnese uz velike gubitke na mreži. Nije racionalno imati tako velike gubitke u kratkim periodima i nije racionalno vredne objekte, strateškog značaja za ceo kontinent koristiti u tu svrhu", rekao je Kovačević.

Zdravković kaže da su sa njegovog stanovišta kao elektroinženjera, restrikcije najskuplja varijanta. Svaki električni sistem je programiran da radi neprestano, a u našem sistemu postoji 38.000 trafostanica. Kada bi došlo do isključenja u sistemu, distributivni sistem bi, kaže, propao. On strahuje ne od rasta cena, već da nećemo imati od koga da uvezemo struju. Zasad višak u ovom delu Evrope ima samo Republika Srpska.

Šta je bolje, štap ili šargarepa

Komentarišući preporučene mere štednje, Banjac je rekao da se, za razliku od Evrope, gde se kažnjavaju oni koji potroše više, kod nas ide šargarepom, a ne štapom.

"Postoje druge sistemske mere koje mogu da se primenjuju. Meni bi bila logičnija izmena tarifnog sistema, a da svi koji troše manje, manje i plaćaju, a ne da oni koji su već štedeli, nemaju prostor za uštedu", rekao je Banjac.

Sagovornici RTS-a saglasni su da postoje preveliki gubici na mreži koji se, prema nekim procenama, kreću i do 15 odsto. Opravdani gubici iznosili bi do sedam odsto.

"Taj deo opet mora tehničkim merama da se rešava. Bolje je ulagati novac da se taj sektor unapredi", rekao je Banjac.

среда, 24. јул 2024.
26° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару