EI Niš čeka novi ekran

Oko 400 radnika, čija je prosečna zarada daleko ispod republičkog proseka, uglavnom radi u fabrikama koje čekaju privatizaciju. U jednoj od njih nekada su se proizvodili čuveni EI televizori.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka proizvodni pogoni Elektronske industrije stajali su samo u vreme pauze za ručak, tada je ona trajala samo pola sata, a danas za 45 radnika "EI televizije" pauza traje sedam godina. Toliko je prošlo od kada su napravili poslednji televizijski aparat.

Iako posla nema, elektroinženjer Radoslav Savić, koji mesečno zarađuje 12.000 dinara, i dalje svakodnevno na vreme dolazi na posao.

Proizvodni pogoni godinama ne rade, ali se redovno održavaju, pa nema prašine i paučine u 17.000 kvadrata fabrike. Minimalne plate i doprinosi uplaćuju se od izdavanja magacina.

Direktorka "EI televizori" Nada Tančić je rekla da mora da se radi najbolje što se ume i da se radnici trude da održe bar deo onoga što je nekada bilo. Prema njenim rečima, to je samo mali delić firme koja je nekada postojala.

Za pola veka rada sa proizvodnih traka izašlo je šest miliona televizijskih aparata, najpre su to bili crno-beli, a onda od 1972. godine i televizori u boji, koji su se prodavali na velikom jugoslovenskom, ali i evropskom tržištu. Izvozilo se najviše u Nemačku, francusku, Albaniju i susedne zemlje.

Televizor od pola veka

Na vreme kada se u halama Elektronske industrije prizvodilo 20.000 televizijskih aparata mesečno podsećaju i televizori, sada već muzejski eksponati. Iako je prošlo pola veka televizor proizveden 1958. godine još uvek radi, a bez antene hvata samo Prvi program RTS-a.

Nije bilo teško pronaći porodicu u Nišu koja još uvek ima televizor Elektronske industrije. Jednu od njih, porodicu Josipoviće, taj aparat služi punih 35 godina.

Anđa Josipović je rekla da kada su kupili televizor, komšije ga nisu imale, pa su se okupljali kod njih da bi gledali program. Veljko Josipović kaže da su zadovoljni aparatom jer je slika izvanredna, a i televizor je kvalitetan i ne kvari se.

Čekajući privatizaciju i otvaranje tehnološkog parka zaposleni u fabrici imaju samo jednu želju, da posle višegodišnje pauze započnu posao sa nekim od poznatoh proizvođača LCD televizora.