Šta brine živinare, farma u Kruščiću otišla korak dalje

U Udruženju živinara kažu – do 2023. godine pitanje je opstanka. Malo ko razmišlja o novim kavezima kada su ulaganja u proizvodnju dva puta veća od prošlogodišnjih.

"Cena soje od 85 dinara i kukuruza od 25 ne može da se ugradi ni u jednu cenu živinskog proizvoda, prosto ljudi pitaju šta da rade i počinju da kolju živinu", rekao je Rade Škorić, predsednik Udruženja živinara Srbije.

Iako je višak jaja na tržištu u velikoj meri odraz stanja privrede suočene sa koronom, izvoz jaja bi donekle popravio odnos ponude i tražnje, ali nam Evropa brani čak i da do kupaca stignemo preko njene teritorije – dok se ne uspostavi monitoring farmi i ne primeni zakon o dobrobiti životinja.

Farma u Kruščiću je među retkima u ovoj industriji spremna da primeni pravila koja svakoj koki garantuju 750 centimetara kvadratnih prostora. Otišli su i korak dalje omogućivši takozvani podni odgoj.

Doktor veterinarske medicine Miroslav Savić kaže da je očito da su veselije, da se više kreću i da je dva do tri odsto manje uginuća u tom sistemu držanja.

Imaju i bolji apetit pa se veći utrošak hrane kompenzuje, kažu, cenom. Jaja su 20 posto skuplja od onih iz kaveznog sistema.

Bojan Mirkić, izvršni direktor "Animal komerca", kaže da planiraju da podignu još tri objekta u narednoj godini, kao i da investiraju u fri rejndž proizvodnju i na kraju u organski odgoj.

"Open ving" ili alijansa otvorenog krila u svetu godinama vodi kampanju – slomimo kaveze.

Oko 2.500 kompanija je već odlučilo da kupuju isključivo jaja slobodnih koka. Ovaj pokret je sve intenzivniji i u Srbiji.

"Što se tiče globalnih brendova koji posluju kod nas, obavezali su se da pređu na jaja iz beskaveznog uzgoja, neki od njih su Metro, Delez, Ikea, Hilton – do 2025, a Starbaks i Hajat su već prešli", rekla je Jelena Disić iz alijanse "Open ving" u Srbiji.

Iako se za predstojeću tržišnu utakmicu mogu osloniti na sredstva iz IPARD fonda, pitanje je koliko je od 850 registrovanih farmi u Srbiji spremno na promene?

Maja Andrijašević iz Uprave za veterinu kaže da trenutno taj podatak nemaju, ali da nije veliki.

"Dobar deo farmera ima više od 70 godina, pa porodica neće dalje da se bavi time i samim tim biće i kraj njihove proizvodnje, posebno kod manjih proizvođača, ispod 3.000 koka", kaže Rade Škorić.

Ako po strani ostavimo večitu dilemu o koki i jajetu kao i brojne izreke na račun pileće pameti, ostaje činjenica da su koke danas na vrhu liste najviše eksploatisanih životinja na svetu.