Читај ми!

Kako je mraz uticao na pšenicu, imaju li ratari razloga za brigu

Pod pšenicom je u Srbiji na vreme zasađeno oko šest stotina hiljada hektara. Međutim, izuzetno niske temperature poslednjih dana ne pogoduju toj ratarskoj kulturi. Šta kažu proizvođači, a šta stručnjaci?

Pet dana sredinom februara u pojedinim delovima Vojvodine temperature se snižavala i do minus petnaest stepeni, a sve je to rezultiralo i pojavom jakih mrazeva, pa su pšenična polja umesto zelene dobila žutu boju.

Slobodan Živović, poljoprivredni proizvođač iz Lukićeva, pšenicu je zasejao na sedamdeset hektara, ni sneg koji pada ovih dana nije ga sprečio da obiđe pšenična polja.

"To sve ne bi bio problem za pšenicu već prosto subjektivni osećaj, duvao je vetar, zaleđeno tlo koje je natopljeno i došlo je do izmrzavanja krajeva lista pšenice. Oporavile su se sve pšenice ali su izgubile dosta energije prilikom oporavka", navodi Živanović. 

U poljoprivrednoj stručnoj službi u Zrenjaninu ističu da ratari koji su pšenicu zasejali u optimalnom roku uz kompletnu primenu agrotehnike nemaju razloga da brinu.

"Pšenica i posle onog što je pretrpela veliko zahlađenje i veliko oštećenje tokom februara meseca kada govorimo o lisnoj masi nadzemnog dela sada se oporavlja i mogu da se vide polja u Srednjem Banatu ponovo da se zelene i pod pšenicom i pod ječmom. Nakon tog perioda usledio je period malo toplijeg vremena i čitav taj period je ona rasla tako da se oporavlja fino. Međutim ove temperature tokom prošle nedelje i ove nedelje ispod nule doprinele su novom oštećenju ali samo najmlađih listova", kaže Zorica Rajačić iz PSS Zrenjanin. 

Zbog hladnog vremena i učestale kiše i snega ovih dana sasvim je izvesno da će prolećna setva kasniti sve dok se polja ne isuše i temperature poraste.

петак, 14. јун 2024.
20° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије