Nacionalni tim za preporod sela povratnicima u Srbiju preporučuje da ulažu u voćarstvo

Nacionalni tim za preporod sela Srbije u serijalu koji je počeo danas, odgovoraće narednih dana na pitanja naših sunarodnika prema tematskim oblastima. Prva je voćarstvo.

Posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ministar Krkobabić i akademik Škorić ističu da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.

U toj oblasti još nismo iskoristili agroekološke uslove koje imamo i u voćarstvo vredi investirati.

"Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i - Srbija je izbegla finansijsku krizu. Voleo bih da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije," ističe ministar Krkobabić!"

Porodica u Srbiji može pristojno da živi od voćarstva

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ističu da, prema međunarodno priznatom iskustvu profesora Zorana Keserovića, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od: 2 hektara borovnice, 3,5 do 4 hektara malina, od 2,5 do 3 hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na 5 hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara. Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje sledeće sorte voća. Šljive: čačansku lepoticu, čačansku rodnu, stenlej i svakako požegaču kao najbolju sortu za preradu, a crvenu ranku kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija.

Od novih sorti odlične su toptejst i prezenta. Od jabuka predlažemo sorte: zlatni delišes i gala sa svojim klonovima, greni smit, fudži.

Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je oblačinska, ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je šumadinka stvorena u "Institutu za voćarstvo" u Čačku, kao i mađarske sorte erdi botermo, erdi jubileum i ujfertoška grozdasta.

Dunja je veoma perspektivna, a trebalo bi saditi leskovačku i vranjsku ali i bugarske sorte asenica, hemis i trijumf.

Više prostora trebalo bi posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti - kruški karamanki, ali bi svakako trebalo saditi viljamovku, australijsku sortu pakams trijumf i italijanske turandot i karmen.

Među jagodama, sorta kleri je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične alba i džoli.

Šansa da povratnici iz inostranstva investiraju u voćarstvo i zarade za pristojan život svoje porodice postoji u svim krajevima Srbije.

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja.

Fruškogorski je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja.

Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške.

Zapadnomoravski rejon - Kraljevo, Čačak i Užice - pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu. U Južnomoravskom regionu - u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju: višnja, jagoda kruška i borovnica.

U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja se nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda.

U poslednje 3-4 godine u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća, nalaze se na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara. 

I aktuelni projekat obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500" sela je pokazao da su voćari dobro organizovani. 

Povratnicima iz inostranstva preporučuje se da kontaktiraju zadružne saveze Srbije i Vojvodine, i Nacionalni tim za preporod sela Srbije gde će dobiti neophodne informacije.