Srbija hvata zalet za privatizaciju Komercijalne banke

Ako nastavi da se razvija sadašnjom brzinom Srbija će EU standarde dostići za 90 godina, kaže u razgovoru za RTS predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti. On je komentarisao i očekivanja za privatizaciju Komercijalne banke čiji je EBRD suvlasnik, Kinesku ekspanziju i mogućnost da svet upadne u novu ekonomsku krizu.

Godišnji sastanak i poslovni forum Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koji će biti održan u Sarajevu od 8. do 9. maja predstavlja jedinstvenu priliku za Bosnu i Hercegovinu i zemlje Zapadnog Balkana da se predstave kao dobra mesta za ulaganje, kaže za RTS Suma Čakrabarti, predsednik EBRD-a. "Očekujemo više od 900 predstavnika poslovne zajednice i naš cilj je da napravimo platformu koja će privući potencijalne investitore. Za zemlje regiona to predstavlja priliku da pokažu šta je to što imaju da ponude investitorima: snažne stope rasta, veliki potencijal, obučenu radnu snagu i jaku posvećenost napretku na evropskom putu", dodaje.

Veliki izazov za zemlje Zapadnog Balkana je da po standardu stignu Evropsku uniju. Kako region može da zatvori taj jaz u životnom standardu narednih godina?

Dobra vest je da to u velikoj meri zavisi od samih zemalja i njihovih sposobnosti da unaprede funkcionisanje demokratskih institucija, ali i poboljšaju poslovnu klimu. I to u trenutku dok je sve veća međunarodna finansijska i tehnička podrška za zatvaranje velikog infrastrukturnog i razvojnog jaza.

Sa aktuelenim stopama privrednog rasta, kada će Srbija stići evropski standard?

To sustizanje mnogo više zavisi od razlike u stopama rasta Srbije i EU nego samo od srpskog privrednog rasta. Sa sadašnjom razlikom od dva odsto u stopama rasta i pod uslovom da Srbija nastavi da raste po stopi od 3,5 odsto, a EU po stopi od 1,5 odsto godišnje, to sustizanje će se dogoditi za 90 godina. Toliko bi trebalo Srbiji da dostigne prosečan nivo dohotka po stanovniku EU. Period čekanja bi se prepolovio ako bi razlika u stopama rasta bila četiri odsto.

Takav pozitivni scenario nije nemoguć, jer su neke zemalje, kao što su Kina i Južna Koreja, rasle po stopama koje su bile za oko četiri odsto veće od globalnih stopa rasta. I to tokom proteklih šest decenija. Ipak, još mnogo toga treba učiniti da se ubrza privredeni rast u Srbiji. EBRD-ovi pokazatelji tranzicije još pokazuju veliki jaz u poređenju sa razvijenim zemljama, naročito u pogledu konkurentnosti i upravljanja.

Vidite li neke spoljašnje rizike za srpski rast? Evropa usporava, a naši glavni spoljnotrgovinski partneri, kao što su Nemačka i Italija, jesu u recesiji ili blizu recesije. 

Zaista, MMF je smanjio očekivanu prognozu rasta evrozone, prvenstveno zbog nižeg očekivanog rasta Nemačke i Italije. Za Srbiju, koja je mala i otvorena ekonomija, usporavanje privrednog rasta glavnih trgovinskih partnera zaista predstvalja značajan rizik.

Postoje i neki unutrašnji rizici, kao što su kosovske takse ili kvote za izvoz čelika, koje je uveo Brisel. Koliko to može da se odrazi na privredni rast?

Verovatno mnogo manje od očekivanog usporavanja privrednog rasta evrozone. Srbija na Kosovo izvozi oko 450 miliona evra, što je nešto više od jedan odsto BDP-a, dok je srpski izvoz čelika takođe značajan. Železara u Smederevu je bila na listi najvećih izvoznika tokom 2018. godine. Ipak, kvote koje je na izvoz čelika uvela EU samo će neznatno uticati na izvoz. U oba slučaja, deo izvoza mogao bi da se preusmeri u neke druge zemlje, kako bi se ublažili negativni efekti.

EBRD za Srbiju ove godine očekuje stopu rasta od 3,5 odsto. Hoćete li korigovati vašu prognozu, ako imate u vidu sve ove rizike?

EBRD upravo revidira svoju prognozu i ona će biti objavljena na godišnjem sastanku u Sarajevu. Naravno da ćemo uzeti u obzir sve ove rizike.

Kada je direktor EBRD-a za Srbiju Danijel Berg završio svoj mandat u ovoj zemlji, rekao je da u trenutku kada je došao u Srbiju nije mogao ni da zamisli da će privatizacija RTB Bora biti realnija od privatizacije Komercijalne banke. Očekujete li da tender za prodaju Komercijalne banke, u kojoj je EBRD suvlasnik, bude raspisan do kraja juna, kao što je to definisano u programu koji je Srbija potpisala sa MMF-om?

Srbija se na to obevezala i verujemo da je veoma važno da to obećanje ispuni kako bi zadržala poverenje investitora. Vlada je donela odluku o privatizaciji Komercijalne banke, privatizacioni savetnici napreduju u svom poslu, a banka je tokom protekle godine ostvarila dobre poslovne rezultate. Hvata se zalet za uspešnu privatizaciju.

Analize EBRD-a pokazuju da, prilikom migracija, zemlje više napuštaju visokokvalifikovani kadrovi nego zaposleni prosečnih znanja i veština. Koliko migracije kvalifikovanih radnika mogu, na kratak rok, da imaju negativan efekat na rast produktivnosti u regionu?

Kao što ste rekli, migracije kvalifikovanih radnika imaju negativan efekat na produktivnost. Ali negativne efekte na rast može imati i odlazak niskokvalifikovane radne snage. Emigracija, posebno mladih obučenih kadrova ozbiljan je problem za Zapadni Balkan. Migracije su motivisane razlikama u prihodima u poređenju sa zemljama Evrope, što je glavni ciljani region. Ali na migracije, takođe, utiče i nezadovoljstvo domaćim političkim i ekonomskim prilikama.

Procenjuje se da skoro šest miliona ljudi iz ovog regiona trenutno živi u inostranstvu, što predsetavlja trećinu populacije Zapadnog Balkana. Bez obzira na to što ti ljudi šalju značajan iznos doznaka kući (u Srbiji je priliv od doznaka tokom prošle godine iznosio 2,6 milijardi evra), njihove talente koriste druge zemlje. Takođe, doznake nemaju značajan efekat na razvoj. One ograničavaju i spremnost za rad onih koji su ostali "kod kuće".

Postoji li magičan recept koji odliv mozgova može da pretvori u ekonomski priliv? To dobro zvuči, ali da li je tako nešto uopšte moguće?

Rešavenje problema migracija je veoma složeno. Nije tu reč samo o podizanju nivoa prihoda, što je teško pitanje samo po sebi, već i o kreiranju boljih uslova za život na lokalnom i nacionalnom nivou. To podrazumeva bolje funkcionisanje javnih institucija, koje služe ljudima umesto da komplikuju njihove živote, pružaju visokokvalitetnu zdravstvenu zaštitu i obrazovanje, ali i pravosudni sistem u kome će sudski procesi biti fer i neće trajati godinama. To takođe podrazumeva pristup kvalitetnom snabdevanju vodom, ali i uslugama za prečišćavanje otpadnih voda, kao i dobar kvalitet vazduha. To treba da bude prioritet za kreatore ekonomske politike, baš kao što je priortet bolji put ili železnička pruga.

EBRD podržava sve ove transformacije, kako kroz svoje kreditne aktivnosti (kao što je Programski okvir zelenih gradova u Beogradu, investiranje u obnovljive izvore energija ili bolji tretman čvrstog otpada), tako i kroz naše politike i tehničku podršku. Takođe, naša Inicijativa za poboljšanje investicione klime pomaže Srbiji u uspostavljanju boljeg sistema inspekcije, kako bi se unapredio proces javnih nabavki i javno-privatnog partnerstva.

Kina je prepoznala strateški značaj geografske pozicije regiona kako bi se približila Evropi, preko inicijative "Jedan pojas, jedan put". Kako EBRD može da podrži ovu inicijativu?

EBRD pruža veliku podršku dugoročnim, stranim direktnim investicijama. Ono što je važno je kvalitet ulaganja i posvećenost projektu, a ne poreklo investicije. To podrazumeva transparentne tendere, fer uslove za javne nabavke i konkurentne komercijalne uslove za dobijanje posla. Kina je brzorastuća ekonomija, njihova integracija u procese globalne ekonomije može da ima pozitivan ekonomski stimulans, na obostranu korist.

Globalno gledano, da li nova recesija stiže, kao što prognoziraju neki ekonomisti? 

Nakon dugog perioda relativno snažnog rasta, globalna ekonomija bi mogla da uspori ove godine, ali MMF očekuje povećanje rasta već tokom 2020. godine. Pre svega zahvaljujući dobrim rezultatima zemalja u razvoju. Neka usporavanja su prirodna, jer su neke razvijene ekonomije tokom proteklih godina dostigle svoje potencijale. Iako se očekuje da tehnološki napredak i rast produktivnosti ponovo podignu rast u srednjoročnom periodu, korišćenje novih vrhunskih tehnologija, kako što je veća upotreba robota, razvoj veštačke inteligencije i težnja ka korišćenju električnih automobila mogu takođe da pruže mogućnosti za razvoj onih zemalja koje izdvajaju značajna sredstva za istraživanje i razvoj.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 24. јун 2024.
25° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару