Može li Turska da postane centar za tranzit gasa

Turska i Azerbejdžan su prošle nedelje počeli radove na novom, 1.850 kilometara dugačkom Transanadolijskom gasovodu za prirodni gas (TANAP), koji bi do 2018. godine trebalo da snabdeva evropske potrošače sa deset milijardi kubnih metara gasa godišnje, a turske potrošače sa šest milijardi kubnih metara gasa, prenosi Frans pres.

Istovremeno, turski i ruski zvaničnici trenutno vode intenzivne razgovore kako bi se dogovorili o uslovima za potpuno novi gasovod "Turski tok", koji bi išao ispod Crnog mora, prenosi Tanjug.

Budući da Evropska unija podržava TANAP, a Rusija stoji iza projekta "Turski tok", zvanična Ankara je sada zauzela izuzetno važan strateški položaj u intenziviranju rivaliteta između Brisela i Moskve u pogledu snabdevanja gasom.

San Turske je, prema pisanju Frans presa, da područje na zapadu zemlje koje se graniči sa Grčkom i Bugarskom pretvori u gasno čvorište, odakle će brojni gasovodi dopremati gas do evropskih potrošača.

Francuska agencija se, međutim, zapitala da li Turska poseduje dovoljno kapaciteta da postane pravi centar za tranzit gasa, pošto je za to potrebno mnogo više od jednostavne gradnje gasovodne infrastrukture.

"Kako bi postala energetski centar, moraju biti zadovoljeni brojni standardi, a nijedan od njih još ne postoji u Turskoj", izjavio je Edvard Čou iz Centra za strateške i međunarodne studije, i istovremeno ukazao na nedostatak snažnog međunarodnog bankarskog sistema, solidnog pravnog sistema za rešavanje komercijalnih sporova, kao i na manjak objekata za skladištenje gasa.

"Turska ima odličnu lokaciju, blizu je mnogih zemalja koje proizvode naftu i gas, ali je potrebno vreme kako bi postala gasni centar", izjavio je Čou.