Svaki treći – keš kredit

Za razliku od privrede, gde je svaki četvrti kredit nenaplativ, građani su znatno disciplinovaniji i, zato, najpoželjniji klijenti. 

Dok su prošle godine gotovo svi krediti bili u padu, gotovinske pozajmice su porasle za 10 milijardi dinara. Bez obzira na to što su kamate na tu vrstu pozajmice manje za nekoliko procenata, keš je i dalje najskuplji bankarski proizvod. Zato, pre nego što ga uzmete, bankari preporučuju neku vrstu uputstva za upotrebu. 

"Prosečan rok gotovinskih kredita u našem slučaju je tri godine, iako je maksimalni dozvoljeni rok šest godina, što znači da klijenti prihvataju ovakav savet da za određena potrošna dobra ne uzimaju maksimalan rok dospeća", kaže Darko Popović, član Izvršnog odbora Inteze.

Ako uzmete kredit od 500.000 dinara na rok od sedam godina s kamatom od 19 odsto godišnje, uz glavnicu i kamatu za taj period otplatićete oko 950.000 dinara ili gotovo dinar kamate na dinar pozajmice. Banke imaju svoju kalkulaciju pri obračunu kamate od 19 odsto.

Već dve godine bolji klijenti imaju i bolje pregovaračke uslove kod banaka. Međutim, takvih klijenata je toliko malo da se VIP klijentima mogu smatrati svi koji redovno primaju zarade ili imaju tek nešto veća primanja od proseka.

Bankarima nije u interesu da pozajmljuju rizične kredite, pa savetuju da klijenti usklade ročnost kredita sa namenom.

Ukoliko, na primer, kupujete polovni automobil na pet godina, onda i kredit uzmite na toliko godina, a ako idete na letovanje – potrudite se da ga otplatite u mnogo kraćem roku.

Zoran Ristić iz Unikredit banke kaže da klijent koji ima veći stepen zaduženosti u odnosu na svoju prosečnu zaradu – ima i veću kamatnu stopu, a klijent koji ima bolju zaradu imaće bolje uslove.

Stručnjaci upozoravaju da smanjenje plata i penzija ne bi trebalo da ugrozi stepen odobrenja novih pozajmica građanima, a i niska inflacija može da povoljno utiče na cenu dinarskih kredita.

"Očekujem da će centralna banka smanjivati referentne kamate, a kamate će pojeftiniti izvore bankama i međubankarskom pozajmljivanju, tako da očekujem pad, posebno u sektoru stanovništva, jer stanovništvo će jedino imati donekle povećanje u obimu poslovanja svih banaka", kaže profesor Ismail Musabegović sa Beogradske bankarske akademije.

Ministarstvo privrede sa Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj razmatra formiranje posebnog fonda koji bi preuzeo sve loše kredite, pa bi banke, bez tog opterećenja, mogle nesmetano jeftinije da pozajmljuju novac.