"Šamot" – firma paradoksa

Na spisku preduzeća u restrukturiranju koja čekaju stečaj nije industrija "Šamot" – uvereni su u Aranđelovcu. Ima tri dela i isto toliko rukovodstava. Zajedničko im je što duguju državi, ali otkako su im odvojeni računi 2001. odvojene su im i sudbine.

Radovan Pejović 37 godina radi u fabrici "Šamot" u Darosavi. Nekad je, kaže, dolazio u "košnicu". "Nekad smo ovde radili u košulji, majici, bluzi – sad nema grejanja", kaže Pejović.

Priča se i o tome da li će firma opstati. "Ja mislim do ostane, da radi i dalje – ljudi rade i žive od toga. Kad je čovek zaposlen i ima posao za stalno, obezbeđen je dok je živ, što za čoveka mnogo znači", rekao je Radovan.

Ove godine u Darosavi proizvode 54 odsto više, jer kupuju privatnici, tzv. šporetari. To nije recept za opstanak. Čekali su vetar u leđa od domaćih termoelektrana, ali on ne stiže. Tender je za domaći "Šamot" u Aranđelovcu nepremostiv problem.

Generalni direktor Dragoslav Jelić kaže da su izgubili tržište koje je bilo najbitnije, a to su javna preduzeća koja su u blizini.

"Za divno čudo, oni od nas ne uzimaju kilo šamota, a za te iste kupce van Srbije radimo uspešno – za 'Gacko', 'Ugljevik', 'Bitolj'", kaže Jelić.

Branka Maljković, finansijski rukovodilac, kaže da su dugovanja veća od milijardu dinara –  po osnovu neplaćenih poreza i doprinosa i za utrošeni prirodni gas.

Oprema je stara. Traži ulaganje od dva miliona evra.

U ovoj fabrici nema ni prese ni viljuškara mlađeg od 30 godina. Ali su najstarije kružne komorne peći, imaju više od 70 godina. Ogromna količina energije se troši jer se svakodnevno greju, a zatim hlade.

Radnici se šale kad kažu da se mogu videti i u knjigama tehnologije nemetala. Paradoks je što su upravo one spasle firmu kad nije bilo posla jer nove peći bez dovoljno materijala jednostavno ne rade.

I tu nije kraj paradoksima. Dvanaest kilometara dalje, rotaciona peć, jedina na Balkanu – i to u okviru iste industrije šamota, ali u drugoj fabrici. Dok u Darosavi radnici redovno primaju plate, u Aranđelovcu 222 osobe još čekaju 22 zarade koje im se duguju od 2008. Smenili su rukovodstvo – čekaju novo.

"Vrlo teško preživljavamo sa nekih 10.000 mesečno – ili novcem koji smo dobijali do 1. septembra. Vrlo je napeta i nervozna situacija među zaposlenima", kaže Predrag Aleksijević, predsednik Samostalnog sindikata "Šamota".

Najmanje zaposlenih, njih 38, ima "Rudnik", treće zavisno društvo "Šamota".

Bivši zaposleni svoje su tražili na sudu, pa je račun blokiran za osam miliona dinara.

Jedina direktorka rudnika u Srbiji ima predlog. "Reč je o tome da nepotrebno zemljište koje imamo prodamo, rešimo se dugova koji su nas blokirali", kaže Jovanka Adamović.

Mada zvuči lako, nije jednostavno. Ostala dva dela industrije šamota osporavaju da zemljište pripada "Rudniku". Tvrde: zajedničko je. Ako je tako, onda je to verovatno jedino zajedničko za ova tri dela iste priče. Četvrti deo – termogradnja – odavno je mrtav.