Mađarska "proteruje" MMF 

Mađarska pre vremena vraća dug Međunarodnom monetarnom fondu i traži da ta finansijska institucija zatvori kancelariju u Budimpešti. Jedna od prvih zemalja koja se od ekonomske krize 2008. godine spasavala novcem MMF-a i evropskih partnera, sada namerava da ekonomiju vodi bez tuđih uslova i kontrole.

Orban u Briselu i svetskim finansijskim prestonicam uglavnom važi za nepredvidivog populistu čija je politika često suprotna onoj koja se očekuje od evropskog lidera. Upravo mu to, međutim, kod mnogih sunarodnika stvara oreol odvažnog branioca nacionalnog suvereniteta.

Vlada to podstiče na svoj način. U novinama je oglasila da je kraj posebnog fiskalnog nadzora, posle smanjenja manjka u budžetu, pobeda Mađarske nad svima koji su joj želeli neuspeh. Vlada u Budimpešti sada kida i veze sa MMF-om.

"Novac za raniju otplatu duga je na raspolaganju, jer su se tokom protekle tri godine Mađari posvetili tome da ga skupe. Vratićemo dug MMF-u i tako stati čisti pred Boga", kaže premijer Orban.

Kritičari kažu da Orban u stvari počinje kampanju za sledeće izbore i osigurava podršku nacionalistički opredeljenih glasača. Ne može se, ipak, osporiti da je vlada imala uspeha u ekonomiji. Izvela je zemlju iz recesije i smanjila inflaciju na najniži nivo za poslednjih 30 godina.

Investiori se, međutim, još drže podalje, jer strahuju da to možda neće biti dugog veka. Strah podgrevaju i mere koje vlada priprema kao pomoć građanima sa hipotekarnim kreditima u stranim valutama koji su na gubitku slabljenjem forinte.

"Ti ugovori moraju da budu izmenjeni. Ljudi su mnogo propatili i treba ih obeštetiti, kao što je već urađeno u nekim susednim zemljama", kaže Katalin Kerkđarto iz Radikalnog antibankarskog udruženja.

Mere još nisu spremne, ali će svakako biti, kažu, na teret bankarskog sektora. Bankari upozoravaju da će ne samo biti na gubitku, nego će biti smanjena i njihova sposobnost da privuku kapital.

Analitičar brokerske kuće "Budakeš" Andrej Taracki kaže da vlada mora da nađe mekšu verziju, jer bi gubici banaka mogli da budu tako ogromni da bi pogodili njihovo poslovanje i verovatno izazvali paniku na tržištu.

Krediti u stranim valutama iznose oko 12 milijardi evra što je oko 12 odsto bruto domaćeg proizvoda i većinu su odobrile strane banke.