Kiparska bankarska noćna mora

Kiparski Parlament odložio je za utorak raspravu o porezu na bankarske depozite, koji je uslov da zemlja od međunarodnih kreditora dobije zajam od 10 milijardi evra.

Kiprani su ogorčeni, a ruski zvaničnici smatraju da je odluka o porezu nepravedna i opasna, i da bi imala loše posledice po imovinu ruskih državljana.

Vlasti Kipra upozoravaju da bi, bez te mere, već sutra moglo da dođe do kolapsa bankarskog sistema.

Sporazum sa EU i MMF-om zahteva da svi građani koji na računima u kiparskim bankama imaju manje od 100.000 evra, plate jednokratni porez od 6,75 odsto, a oni koji imaju više od te sume 9,9 odsto. Kiparske banke zatvorene su zbog praznika, ali neće raditi ni naredna dva dana da bi se izbeglo masovno podizanje novca. Mnogi Kiprani izašli su na ulice.

Ogorčeni Kiprani žale se da je reč o ozbiljnom kršenju prava na imovinu i da država pokušava da im oduzme ono što su sticali godinama.

Kiparski predsednik nastoji da koriguje sporazum, tako da se porez na depozite ispod 100.000 evra smanji na tri odsto, a na veće depozite poveća na 12, ili da se oslobode poreza građani sa ulogom ispod 20.000 evra.

Rusija žestoko kritikuje sporazum koji dovodi u pitanje i nameru te zemlje da restrukturira kiparski dug i ublaži uslove otplate ranije odobrenog zajma.

"Treba reći otvoreno - to liči na otimanje tuđeg novca. Ne znam čija je ideja, ali na to liči. Nastavićemo konsultacije, ali moraćemo da prilagodimo i naše stavove", kaže ruski premijer Dmitrij Medvedev.

Politički analitičar Nikolaj Petrov objašnjava da novac ruskih klijenta čini između jedne četvrtine i jedne trećine ukupnog novca u kiparskim bankama.

"Za Ruse je Kipar, pre ulaska u EU, bio idealna ofšor destinacija, gde su kupovali nekretnine i koristili privilegovane bankarske usluge", kaže Petrov.

U Evropskoj uniji i Evropskoj centralnoj banci nemaju ništa protiv da se uslovi sporazuma izmene.

"Podržavamo napore predsednika i naroda Kipra da toj zemlji donesu finansijsku stabilnost i vrate je na kolosek održivog privrednog rasta", kaže Sajmon O'Konor, portparol Evropske komisije.

Pod uticajem kiparske krize berze širom kontinenta beleže značajan pad. Kipar je četvrta članica evrozone koja mora da dobije paket pomoći kako bi spasla banke.