Analitičari: Krah ekonomije zbog populizma

U Srbiji 2001. godine bilo je više od 2,1 milion zaposlenih, a danas ih radi jedva 1,7 miliona, posle ubistva Đinđića više nije bilo nijednog premijera koji bi uradio ispravan potez za dobrobit na duži rok, već su činili samo ono što donosi popularnost, saglasili su se ekonomski analitičari u osvrtu na ekonomsku politiku Vlade Zorana Đinđića.

Ekonomski novinari i analitičari ocenili su da su se od tad u Srbiji dešavale političke promene, ali su se reciklirale iste politike u ekonomiji, uz podatak da je za protekle četiri i po godine javni dug Srbije povećan za devet milijardi evra.

"Od 2004. godine nije više bilo političara koji je hteo da uradi nešto što je ispravno, što će Srbiju promeniti na bolje na dugi rok, svi su išli na to da budu polularni, da daju instant rešenja, lišena svake pameti", smatra ekonomski analitičar Aleksandar Stevanović.

Prema njegovoj oceni, trebalo bi se vratiti Zakonu o radu iz tog perioda ako se želi da se zaustave poražavajući trendovi gde i mali kapitalisti beže u sivu ekonomiju, a veliki iz Srbije odlaze da posluju u Ukrajinu i druge zemlje.

Ekonomski novinar Milan Ćulibrk je naveo da je u vreme Đinđićeve vlade sastavljena čuvena lista od 70 preduzeća za restruktuiranje, a da ih je danas 170.

U Srbiju je od tada ušlo između 70 i 80 milijardi evra, po osnovu donacija, privatizacija, zaduživanja, kaže Ćulibrk i pita "da li neko oseća bolji standard bar za tri odsto?"

"Potrošili smo u međuvremenu 2,5 BDP Srbije, novca, koji smo pozajmili i koji ćemo morati da vraćamo sa skupim kamatama, a da ništa uradili nismo", naglasio je Ćulibrk.

Ekonomisti su se saglasili da je paradoks prethodne Vlade Srbije - privatizacija Naftne industrije Srbije, uz ocenu da je NIS poklonjen Rusima.

Ćulibrk je rekao da je 400 miliona evra, za koliko je prodat, novi vlasnik NIS povratio uloženo kroz profit za dve godine. "Nigde na svetu nema da se kupcu za dve godine privatizacija otplati i da još zaradi", rekao je Ćulibrk i dodao da je NIS prodata političkom odlukom, koja nema veze sa ekonomskom logikom.

"Da li je bilo isplativo, nisam siguran, jer Srbija još pregovara o Kosovu sa EU, a ne sa Rusijom", zaključio je Ćulibrk.

Novinar Miomir Brkić je predočio da je u ekonomiji Srbije situacija 2013. slična onoj iz 1999. za šta se mislilo da je 5. oktobra ostalo u prošlosti.

"Imali smo, posle kratkog zamaha reformi, galopirajući povratak na staro u Vladi Vojislava Koštunice, potom je usledilo cementiranje u Vladi Mirka Cvetkovića, uz konsenzus koalicionih partnera da se prakasa nastavi pod firmom globalne krize da država bude ta koja će da štiti građane", rekao je Brkić.

"Postaje karikaturalno, više država ne brine o privredi, već pojedinci u državi, koji sebi uzimaju pravo da sklapaju međudržavne sporazume, tako ministar ode u Abu Dabi i kaže 'evo poljoprivredni kombinati, ja to poklanjam'", naveo je Brkić.

Novinar Mijat Lakićević je podsetio da je u vreme vlade Đinđića, premijer imao velikog protivnika u guverneru NBS Mlađanu Dinkiću, čijom politikom fiksnog kursa dinara je počela dezindustrijalizacija Srbije.

"A, danas imamo to da predsednik države ode u Belorusiju i kaže predsednik je moj prijatelj i to je najbolja garancija da ulažete, Vučić kaže šeik Muhamed je moj lični prijatelj, biće investicija iz Emirata. Kao da država radi na osnovu privatnih poznanstava i prijateljstava, pa će investirori da ulažu, što je smešno", rekao je Lakićević.