Ulaganja u poljoprivredu dobrodošla

Polovinu novca od 200 miliona evra koliko je predviđeno za investiranje u srpsku poljoprivredu, Ujedinjeni Arapski Emirati trebalo bi da ulože u sisteme za navodnjavanje i savremenu opremu. Ostatak, za kupovinu 80 odsto kapitala osam poljoprivrednih kombinata: Agrobačke u Baču, Bratstvo i jedinstvo u Neuzini, "Dragan Marković" u Obrenovcu, Jadran u Novoj Gajdobri, Mladi borac u Sonti, Poljoprivredno društvo Omoljica, Vojvodina u Starčevu i 7. jul u Surčinu.

Svih osam poljoprivrednih kombinata za koje su zainteresovani Ujedinjeni Arapski Emirati već godinama su u restrukturiranju. Jedan od njih je Dragan Marković u Obrenovcu. Iako je 2004. skoro potpuno bio zamro, uz pomoć države proizvodnja u njemu je obnovljena. Sada su zasejane sve parcele koje su bile zapuštene, a nabavljena je i nova mehanizacija.

Isplaćene su sve zaostale zarade, zaposlenima je povezan radni staž, a prosečna plata je između 42 i 46 hiljada dinara. U tom preduzeću kažu da su zadovoljni potpisanim predugovorom o zajedničkom investiranju Srbije i Emirata, jer sami više ne mogu da ulažu u modernizaciju.

"Ako bi preduzeće izašlo iz restrukturiranja došli bi na naplatu dugovi iz ranijeg perioda koji su oko milijardu dinara, plus kamate za taj period od 12, 13 godina, tako da je to preko dve milijarde dinara. Ovo preduzeće nema sredstava to da izmiri", kaže Dragan Milivojčević iz AD "Dragan Marković" iz Obrenovca.

Prema njegovim rečima, preduzeće nema sredstva ni za investiranja i nema obrtnog kapitala da se napune farme kako bi svi kapaciteti bili potpuno popunjeni.

Stručnjaci kažu da je svako ulaganje u agrar dobrodošlo, pogotovo ako se zna da je srpskoj poljoprivredi potrebno najmanje milijardu evra investicija. Bitno je, upozoravaju, da se sve što je ugovoreno i ispuni, jer je Srbija imala loša iskustva sa privatizacijom poljoprivrednih preduzeća.

Savetnik u Privrednoj komori Srbije i poljoprivredni stručnjak Milan Prostran rekao je da je najvažnije da investitor dolazi sa dobrim namerama i ugovori budu čvrsto vezani, da mogu da se kontrolišu.

"Mi smo taj elemenat zanemarili kada smo na tenderima prodavali poljoprivredna preduzeća, pa se niko nije pridržavao ni investicija, ni socijalnog programa. Najveći deo tih preduzeća koja se sada nude u zakup tj. u prodaju su opljačkana. Sva pokretna, pa i deo nepokretne imovine, sem zemljišta koje se nije moglo odneti je odnešeno", rekao je Prostran.

Ekonomisti veruju da će saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u oblasti poljoprivrede dovesti do povećanja izvoza i brendiranja srpskih proizvoda na svetskom tržištu.

"Očekujem da se kroz investicije u sisteme za navodnjavanje uposli i naša građevinska operativa i da to dopirnese indirektno upošljavanju ovih drugih sektora", kaže saradnik Instituta za tržišna istraživanja IZIT Saša Đogović.

Prema njegovim rečima, verovatno će doći do kooperacije sa domaćim poljoprivrednim gazdinstvima što će indirektno doprineti poboljšanju i njihove produktivnosti rada.  

Sa arapskim partnerima trebalo bi da bude potpisan ugovor o dugoročnom zakupu oko tri hiljade hektara državne zemlje. Prvih 10 godina cena zakupa biće 250 evra po hektaru, a narednih 20 ona neće moći da bude manja od 250, niti veća od 370 evra po hektaru.

Uz to, Ministarstvo odbrane trebalo bi da da na korišćenje još oko 3.700 hektara zemljišta koje koristi Vojna ustanova Morović - pogon Karađorđevo. Ona će za to dobijati petinu godišnjeg prinosa ostvarenog na tom zemljištu.

 Ujedinjeni Arapski Emirati će za kupovinu oranica kojima raspolažu kombinati plaćati od 10 do 12 hiljada evra po hektaru.