Koncesija ili kredit, šta je isplativije?

Spor dvojice ministara o tome ko je nadležan za gradnju Koridora 11, privremeno je bacio u senku polemiku o tome koji je ekonomski model najbolji za realizaciju ovog projekta. Ekonomisti i konsultanti za strana ulaganja kažu da i kredit i koncesija mogu biti finansijski nepovoljni, imajući u vidu situaciju u kojoj se Srbija nalazi. Ipak, i jedni i drugi smatraju da je najskuplje odlaganje gradnje autoputeva u Srbiji.  

Posle Azerbejdžana, koji je ponudio kredit od 300 miliona evra za jednu deonicu Koridora 11, iz Kine je stigla druga ponuda, da za 2,6 milijardi evra izgrade ceo koridor. Na Srbiji je da izabere da li će s Kinezima potpisati ugovor o kreditu ili koncesiji. S koncesijama do sada nismo imali mnogo sreće.

Konsultant Mahmut Bušatlija kaže da poslednjih 30 godina nigde u svetu nije uspela saobraćajna koncesija. 

"Ukoliko koncesionar ima ugovor sa državom da samo određeno vreme eksplatiše neki put, onda nije zaintresovan da ga uradi temeljito, nego brzo i da počne eksploatacija. Nije zainteresovan da ga dobro održava, jer ga ima samo određeno vreme na raspolaganju. I na kraju, nije zainteresovan da ga dovede u potpuno ispravno stanje kad ga predaje", kaže Bušatlija.

Ipak, i ovo donekle zavisi od veštine pregovaranja. Koncesija bi, prema rečima Bušatlije, bila dobra samo ako bi Kinezi pristali da dele sudbinu naplate putarine tj. da država Srbija ne bude u obavezi da kineskoj strani nadoknađuje razliku, ako saobraćaj ne bude imao projektovanu gustinu.

Osim toga, moguće je ugovorom precizirati i kvalitet gradnje, kao što recimo, radi Svetska banka, koja kreditira gradnju Koridora 10 u Srbiji.

S druge strane, ni kredit se ne čini kao dobra opcija. Pojedini ekonomisti smatraju da zbog visine javnog duga i skupih kredita Srbija u ovom trenutku ne sme dodatno da se zadužuje. S obzirom na to da sami nemamo novca za gradnju, preostaje, kažu, samo koncesija.

"Ostaje nam treća alternativa, koncesija po BOT modelu - izgaradi, uživaj i predaj. To je za Srbiju u ovom trenutku realno. Ostaje samo, ako je to moguće, da Srbija sa budućim koncesinarom raščisti dobro koncesioni ugovor, kako najviše odgovara intresima Srbije", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

Kao jedan od najvećih problema pri ugovaranju, profesor Savić navodi visinu cene putarine i uslova za njenu promenu. To je naročito izraženo u zemljama koje imaju visoku inflaciju, kao što je slučaj sa Srbijom.

Naglašava, ipak, da ne treba više odugovlačiti s gradnjom auto-puteva, jer baš to izaziva najveće gubitke. Dobra infrastruktura privlači strane investitore i povećava tranzit, što opet vodi do otvaranja novih radnih mesta.