Kriza u Španiji uzima danak

Vlada u Madridu uporno izbegava da odgovori hoće li zatražiti pomoć evropskih partnera da smanji državni dug, jer su zbog nenaplativih kredita banke već dobile pomoć.

Državni službenici treba da ponesu najveći teret novog kruga štednje koji do 2014. godine državni dug treba da smanji za oko 65 milijardi evra.

Pretpostavlja se da će Španija popustiti pod pritiskom skupog zaduživanja. Tako bi postala peta privreda evrozone koja traži pomoć te vrste, ali i dosad najveća, što bi, kažu stručnjaci, stavilo na probu evropski finansijski mehanizam za spas.

Španski državni službenici izašli su na pauzu za kafu, ali nisu pili kafu, već protestovali u centru Madrida. Petnaest minuta bilo je dovoljno da opet skrenu pažnju vladi da ne valja to što radi - uzimajući od njihovih plata neće smanjiti dug, niti izvući zemlju iz recesije.

"Rezovi samo mogu da nas uvuku u dublju recesiju, jer što manje novca imamo, manje ćemo trošiti", tvrde radnici državnih službi i dodaju da nisu stvorili krizu, pa ne moraju ni da plaćaju za nju.

Najavljena je i prodaja železnice, zbog čega se bune železničari, pa je bar 500 vozova u petak ostalo u stanicama. Analitičari, međutim, tvrde da to neće biti dovoljno i da Madrid neće moći bez pomoći evropskih partnera.

"Čini se da će nam na kraju pomoć biti potrebna. Ali mi hoćemo da nam je daju, a da je ne tražimo, a oni koji treba da pomoć daju, čekaju da je zatražimo", ističe analitičar Tomas Galo.

Španski premijer nikako da izgovori hoće li zatražiti pomoć. Uporno i vešto odbija da jasno odgovori na to pitanje, ali su najnoviji komentar mnogi protumačili kao korak ka tome.

"Želim da analiziram nove mere Evropske centralne banke, pre nego što odlučim. Još nisam doneo odluku, ali uradiću ono što verujem da je najbolje za španski narod", rekao je premijer Španije Marijano Rahoj.

Pretpostavlja se da će mu u tome pomoći i skuplje zaduživanje - kamata je 7,2 odsto. Jasno je da takvi troškovi ne mogu dugo da se izdrže, posebno ne Španija, koja je u drugoj recesiji za tri godine i ima stopu nezaposlenosti od 25 odsto, najveću u Evropskoj uniji.