Potencijal tekstilne industrije

Prva asocijacija na tekstilnu industriju Srbije uvek su "Beko", "Kluz", "Jumko", "Prvi maj", i radnici koji već godinama ne rade ili čekaju zaostale plate. Ipak, to je samo na prvi pogled, jer je po ostvarenom izvozu tekstilna industrija Srbije prošle godine četvrta grana privrede.

Dok šivaće mašine u nekadašnjim tekstilnim gigantima stoje, one u malim i srednjim preduzećima rade punom parom. Srpski tekstilci su tokom 2011. godine samo u inostranstvu prodali robu za skoro milijardu dolara.

Vesna Vasiljević, iz Privredne komore Srbije, kaže da njihovi proizvođači znaju da kolekcije moraju izlaziti gotovo svakog meseca i da nešto novo moraju da iznedre kako bi bili i ostali atraktivni.

Kvalitetom i dizajnom srpski tekstici mogu da zadovolje i te kako probirljive potrošače na stranom tržištu. To dokazuje i činjenica da se odeća proizvedena u našoj zemlji izvozi, a da bi tekstilna industrija još bolje radila, potrebne su joj i neke olakšice.

Jedan od većih problema svih preduzeća i preduzetnika u Srbiji, pa samim tim i tekstilaca su velika izdvajanja za poreze i dopirnose zaposlenih.

Miloš Ivković, iz "Trikotaže Ivković", smatra da bi u ovoj industriji trebalo da postoje olakšice, da se tekstilci rasterete plaćanja poreza i doprinosa ne da bi više zaradili, nego da bi mogli da daju veće plate, da je učine atraktivnijom za zapošljavanje.

"Ljudi bi trebalo da znaju da to više nije najniže plaćena industrija", dodaje Ivković.

Nedostaju kadrovi 

Da tekstilnoj industriji u Srbiji nedostaju dovoljno obučeni i mladi kadrovi upozorava i klaster modne i odevne industrije Srbije.

Prema rečima Slađane Milojević, iz Klastera modne i odevne industrije Srbije, kadar zaposlen u toj industriji blizu je penzije, pa smatra da je neizvesna budućnost tekstilne industrije.

"Nemamo dobrih švalja, nemamo dobrih modelara, osnove da bi mogla da radi jedna tekstilna industrija, a ne možemo svi biti dizajneri", dodaje Milojevićeva.

Uz to, u Srbiji gotovo da i ne postoji proizvodnja tkanina i prediva, pa su tekstilci primorani da uvoze repromaterijal.

Biljana Jovanović, iz "Lune", smatra da tekstilci treba da budu oslobođeni plaćanja carine prilikom izvoza jer već plaćaju carinu na uvoz.

"Problem je u tome što se deo prodaje na našem tržištu, i ne može se tretirati kao 100 odsto izvozni posao, zbog čega ne mogu da se koriste određene carinske olakšice i povlastice", objašnjava Jovanovićeva.

A da bi bili produktivniji potrebno je nabaviti najsavremeniju opremu. Problem je što su krediti skupi, pa mnogi to ne mogu. Uz to, stručnjaci kažu i da bi trebalo restrukturirati nekadašnje gigante, jer tekstilna industrija ima potencijala da uposli mnogo ljudi.