Drugi dan Biznis foruma

Drugog dana "Kopaonik Biznis foruma 2012" predstavnici međunarodnih finansijskih institucija i domaći stručnjaci predstavljaju svoje predloge za održanje makroekonomske stabilnosti, u uslovima krize javnih dugova u Evropskoj uniji i moguće implikacije na ekonomska dešavanja u Srbiji.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić rekao je da će međugodišnja inflacija u februaru biti pet odsto ili nešto ispod toga i da će u narednim mesecima biti nastavljen dalji pad inflacije.

Šoškić je na "Kopaonik biznis forumu" istakao da će u martu i aprilu inflacija biti na donjoj granici cilja, a moguće je da u kratkom periodu bude i ispod te granice.

Guverner je podsetio da je inflacioni cilj za 2012. godinu četiri plus/minus 1,5 odsto i da NBS veruje da će kretanje cena u ovoj godini biti u ciljanim okvirima.

Osvrnuvši se na pitanje kursa evra, Šoškić je rekao da niko nema iluzija da je idealna, istakavši da kritike iznesene na račun NBS-a nemaju osnova.

"Do pada dinara nisu dovele mere NBS-a, već loše vesti, kao što su povlačenje "Ju-es stila" i zamrzavanje aranžmana sa MMF-om. To je pojedine ivestitore navelo da odustanu od ulaganja u Srbiju", precizirao je Šoškić.

Guverener je rekao da zalaganje za fiksni kurs evra nije dobro, jer bi on potrošio devizne rezerve, napomenuvši da bi i plate morale da se snize čak za 20 odsto.

"Zamka" srednje razvijenosti

Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec istakao je da je veoma važno da zemlja posle krize izbegne "zamku" srednje razvijenosti i da nastavi putanju privrednog rasta.

"Pokazalo da država nije stvorila dovoljno čvrst institucioalni okvir u kome bi glavni učesici, privatni biznis, zaposleni i država, obezbedili dovoljan nivo međusobne koordinacije, rekao je Bajec na panelu o usklađivanju fiskalne i monetarne politike sa industrijskim politikama drugog dana Biznis forma na Kopaoniku.

Objašnjavajući aspekte te zamke, Bajec je rekao da ukoliko to institucionalni okvir ne dozvoljava, dolazi se u situaciju da raspoloživi razvojni resursi ne omogućavaju željeni rezultat u razvoju domaćeg proizvoda, objašnjavajući moguće aspekte te zamke.

"Mi imamo razvojne potencijale, ali nemamo ključni uslov, a to je stvaranje čvrstog institucionalnog okvira jer to ograničava realni sektor i preduzetnike koji ne mogu da se posvete inovacijama i obezbede rezultat koji bi bio moguć", naveo je Bejec.

Bajec je rekao da povezujući te aspekte, ostaje se u 'zamci' srednje razvijenosti i ne postoji način da se iz nje izađe, istakavši da nije uveren u to da se sve može obezbediti pomoću tržišnog mehanizma.

"Ako pogledate praksu uspešnih zemalja u tranziciji i privreda, vi nećete naći nijednu krizu u kojoj država nije odigala aktivu ulogu", dodao je savetnik premijera.

"Po mom mišljenju u situaciji u kojoj se nalazi Srbija , kada dođe vreme, a ja mislim da će doći skoro, ovo pitanje će biti kapitalno važno", ukazao je Bajec.

Prema njegovim rečima, zbog toga je veoma bitan početak pregovora o pristupanju EU, jer će to zapravo značiti učvršćivanje tog institucionalnog okvira.

Bajec je poručio i da osmisljena razvojna industrijska politika može da pošalje prepoznatljive signale privatnom biznisu koji bi na osnovu toga mogao oceniti gde i u kojim pravcima treba iskoristiti razvojne kapacitete Srbije.

Prepodnevnu sednicu, kako je najavljeno, započeli su šefovi kancelarija Svetske banke i MMF-a u Beogradu Lu Brefor i Bogdan Lisovolik i direktor Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj Hildegard Gaček.

"Srbija ne može sebi dozvoliti sitne pomake, neophodne su strukturne reforme koji će biti pokretač domaćeg ekonomskog rasta zasnovanog na izvozu", ocenio je šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor.

On je rekao da smatra da sprovođenje ovih reformi ne predstavlja lak zadatak, ali da je to jedini put napred.

"I Srbiji i Evropi su očigledno potrebni hrabri državnici", istakao je Brefor.

Prema Breforu, reforme koje se odnose na javna preduzeća treba da budu glavni nosilac modela rasta posle krize.

"Poboljšanja ne moraju nužno da potiču od privatizacije, ali gotovo sigurno treba da potiču od depolitizacije, boljeg upravljanja, transparentnosti i odgovornosti, povećane produktivnosti", rekao je Brefor.

Brefor je naglasio da glavni pokretači izvoza i novog modela privrednog rasta u Srbiji treba da budu inovacije, agrar, energetika i industrija. On smatra da snažno treba podsticati razvoj trgovine, unaprediti klimu za poslovanje i smanjiti državne subvencije i birokratiju.

Brefor je podsetio da je Svetska banka okončala studiju o novom modelu rasta Srbije zasnovanog na izvozu.

Više izvoza, manje javnih troškova

Šef kancelarije MMF-a u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je da Srbija treba da nastavi da ide ka uspostavljanju novog modela rasta zasnovanog na izvozu, štednji i investicijama i da iskoristi mogućnosti koje pruža dobijanje statusa kandidata.

Lisovolik je istakao da Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem reformi, koje bi trebalo da uključuju ne samo lake, već i teške mere, pa će tako efekat tih reformi biti veoma veliki.

"Strukturne reforme sprovedene do sada bile su nedovoljne da se reše problemi privrede", naglasio je Lisovolik i dodao da bi trebalo napraviti dobru ravnotežu između javnog i privatnog sektora.

Prema njegovim rečima, javni sektor u Srbiji troši previše, a udeo privatnog sektora u izvozu i štednji je i dalje vrlo nizak.

On je naglasio i da bi Srbija trebalo da provede reformu penzionog sistema, pošto penzioni fond ima visoke izdatke i deficit, a odnos zaposlenih i penzionera je skoro jedan prema jedan.

Štednja čeka buduću vladu

Do kraja mandata ove vlade moguće je sprovesti manje uštede, ali su za ozbiljniju budžetsku štednju neophodne krupnije sistemske reforme, ocenili su ekonomski stručnjaci u izjavama novinarima, dok predstavnici opozicije smatraju da je pred kraj mandata vlade besmisleno govoriti o merama štednje.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je da će u slučaju novih mera štednje kratkoročno morati da se naprave uštede na uštrb nekih planiranih projekata i inicijativa koje nisu od prioritetnog značaja.

Prema njegovim rečima, nema velikih ušteda bez sveobuhvatnih sistemskih reformi javnog sektora, javnih preduzeća, obrazovanja, zdravstva, penzijskog i invalidskog sistema kao i poreske reforme.

Član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković mišljenja je da je na kratak rok prostor za uštede dosta skučen.

Prema njegovim rečima, prostor postoji za uštede u nekim javnim nabavkama i drugim vidovima tekuće potrošnje, ali to nije ni približno dovoljno za ono što nam je potrebno u ovoj godini, a to je 30 milijardi dinara.

Vučković smatra i da sve ostalo ostaje sledećoj vladi, jer zadiranje u druga prava budžetskih korisnika traži vreme i ozbiljne programe, što je nemoguće sprovesti za dva meseca.

Članica predsedništva i poslanik SNS Jorgovanka Tabaković ocenila je da je govoriti o štednji pred kraj mandata vlade smešno i besmisleno, kada svi znamo koliko je ova vlada vredela i koliko nas je koštala.

Ona je ocenila da su na forumu postavljene lažne dileme da je jedini spas ili u povećanju PDV-a ili u većem zaduživanju i ukazala da se protivi i praksi na osnovu koje se stranim investitorima obilno finansira otvaranje novih radnih mesta ili se subvencionišu preduzeća u restrukturiranju.

Tabaković je navela da bi volela da se skup na Kopaoniku zapamti po "gromoglasnom aplauzu koji je doživeo gospodin (guverner NBS Dejan) Šoškić i pored orkestriranih napada na mere koje preduzima".