Privreda slaba, banke jake

Dobit banaka u Srbiji od početka godine iznosi 25,1 milijardu dinara i veća je nego u istom periodu prošle godine, objavila je Centralna banka. Od 33 banke, gubitke je na kraju septembra uknjižilo 10 banaka. Najveću dobit imale su Banka Ineza, Rajfajzen, Unikredit i Komercijalna banka, a najveće gubitke Agrobanka, Alfa i Vojvođanska banka.

Kako je moguće i koliko je održivo da je privreda slaba, a banke jake. Čini se da je to moguće samo u Srbiji. Banke su u prvih devet meseci najviše prihodovale od kamata 9,1 milijardu dinara i naknada od skoro dve milijarde dinara.

Ne računajući marže koje su veće i poreze na dobit koji su najmanji u regionu, ekonomski analitičari smatraju da je ogromna finansijska disciplina dovela do toga da se jedino plaćaju kamate.

Finasijski konsultant Nebojša Katić kaže da dobar deo privrede ne plaća ni poreze ni doprinose, građani ne plaćaju račune za struju, komunalije, ali plaćaju kamate.

"Deo novca koji bi morao da završi u budžetu ili u preduzećima, jednostavno se preliva u bankarski sektor jer samo on ima snagu da naplati svoja potraživanja", kaže Katić.

Privrednici kažu da je prikazana dobit banaka u stvarnosti daleko veća. Situacija nije održiva na duži rok bez otpisa dugova.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević kaže da je samo u poslednjih pet godina privreda je bankama na ime kamata dala 26 milijardi evra, a ostala i dalje dužna 20 milijardi evra.

"Banke su do te mere podigle kamate pravdajući to visokom rizivima plasmana, što nije istina. Ako ne bude i otpisa tih dugovanja, privreda će biti u kolapsu naredne dve godine", kaže Knežević.

Stabilan kurs za uspešno poslovanje 

Održivom i dobrom poslovanju banka doprineo je i stabilan kurs dinara. Iako je Narodna banka ove godine prodala samo 50 miliona evra, dinar je bio jak zbog stimulativnih kamata na hartije od vrednosti koje su privlačile devize iz inostranstva.

Međutim, indirektno država se zbog toga poslednjih godina zadužila za nekoliko milijardi evra.

"Teško je pomiriti nekada suprotnosti. Narodna banka neprestano insistira na dinarizaciji pa čak i po cenu da to bude malo veći trošak, kratkoročno gledano", kaže Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije.

Kada je reč o tarifama, one se razlikuju od banke do banke. Tako ćete za vođenje tekućeg računa platiti od 50 do 250 dinara mesečno. Za opomenu pri kašnjenju uplate 200, a za izdate čekove od pet do 10 dinara po komadu.

Ako želite da zatvorite račun, koštaće vas od 160 do 360 dinara. Najviše, ipak, košta podizanje gotovine sa bankomata kreditnom karticom od dva do tri odsto ne računajući kamatu na minus koja dostiže i 35 odsto godišnje.